Nikada Bazjaški manastir nije obilovao bogatstvom predmeta i drugih
sasuda neophodnih za obavljanje bosluženja. Ova tvrdnja se odnosi pogotovo
na period kada je manastir osnovan. Bogoslužbeni predmeti koje je tada
manastir imao pristizali su prvenstveno u vidu darova pobožnih ktitora
i raznoraznih priloženika koji su nadasve verovali u hrišćanstvo i pravoslavnu
veru. Neka njihova imena su ostala zabeležena i zauvek će se pamtiti, ali
veliki je broj onih koji su ostali nezabeleženi i nepoznati.
Prve bogoslužbene predmete i sasude doneli su sa sobom prvi doseljenici
ovog naselja: kaluđeri, ktitori ovog manastira. Prolaskom vremena njihov
broj se stalno uvećavao. Bazjaški manastir je postao mnogo bogatiji u:
sasudima, bogoslužbenim predmetima, knjigama, svešteničkim odejanijama
itd.
Radi što verodostojnijeg razumevanja pravog stanja treba imati na umu
činjenicu da se ovaj manastir našao na jednom veoma opasnom prostoru na
kome su se često vodili ratovi, a u njima je stradao i Bazjaški manastir.
U požarima i ruševinama nestajale su bogoslužbene knjige i predmeti. Bilo
je veoma teško sačuvati ih od požara i pljačke, kada je i život monaha
bio u velikoj opasnosti.
Među crkvenim starinama koje se čuvaju u crkvi Bazjaškog manastira,
najdragoceniji je svakako i "prestoni drveni krst" Priložio ga je Lazar
Milutinović 1812. godine.*
Osim drvenog prestonog krsta treba svakako pomenuti i druge neke bogoslužbene
predmete koji pripadaju riznici Bazjaškog manastira: Srebrni ručni krst
ukrašen mnošt-vom sličica iz života Hristova. Krst je izrađen u bojama
a poklonio ga je N. Nikolić iz Kovina. Tacnu za naore darovali su supružnici
Balota iz Bjelovara, a kadionicu je 1914. godine poklonio Vasa Puškar.
Veliko zvono Bazjaške manastirske crkve bio je poklon sinova Đorđa Pl.
Bote 1884. godine.** Mitropolit Pavle Nenado-vić je 1786. godine poklonio
jednu plaštanicu.
Najstariji dosad poznati inventar imovine Bazjaškog manastira, na žalost,
datira tek od 1900. godine. Postoji velika verovatnoća da su se u čestom
premeštanju bratstva Bazjaškog manastira u Zlaticu ili pak u raznoraznim
metežnim vremenima izgubili spiskovi inventara. Inventar iz 1900. godine
sačinjen je prilikom predaje inventara od strane jeromonaha i namesnika
Bazjaškog manastira Save Vlaovića novimenovanom igumanu Bazjaša, Josifu
Popoviću.
Iz spiska primopredaje inventara saznajemo da je tada Bazjaški manastir
raspolagao sa 2 jutra i 651 hvati oranice, da se "bazjaška kuća" koja se
upotrebljava kao stan za igumana prostirala na 480 hvati i imala 6 soba,
komoru, kuhinju, štalu i podrum. Manastir je imao i "čatrlju" (167 hvati)
sa dve sobe, dve kuhinje i štalu, dok se zdanje crkve prostiralo na 252
hvati.
U to vreme Bazjaški manastir je izdavao pod zakup i jedan "birt" (271
hvati) sa baštom od 337 hvati. Gostionica je raspolagala sa 3 sobe, 1 komorom,
1 kuhinjom, 1 štalom i 1 stajom za drva.
Nešto kasnije, 1913. godine iguman Josif Popović je sastavio inventar
imovnog stanja Bazjaškog manastira koji čini osnovicu i današnjeg inventara
ovog manastira.
R. br. Naziv predmeta Broj Vrednost Vreme
komada u nabavke
krunama
Nameštaj
U prvoj sobi
1. Astal politiran 1 50 1894
2. Stolica 4 28
3. Krevet sa svojim potrebama 1 80
4. Orman veliki 1 70
5. Ogledalo veliko, fino 1 60
6. Kontrafe velike 2 30
7. Tepih od vune 1 20
8. Klajdar štok veliki 1 20
9. Farhange duple na 3 penxera 3 15
U II sobi
10. Astal za kancelariju 1 5
11. Kanabe 1 30
12. Krevet sa potrebama 1 50
13. Stolice 2 12
14. Vaš kasten 1 10
R. br. Naziv predmeta Broj Vrednost Vreme
komada u nabavke
krunama
15. Ogledalo 1 5
16. Slika 10 20
17. Nišen dupli fini 1 10
18. Furuna 1 15
19. Stalaž za četke 1 2
20. Sahat na duvar 1 10
U III sobi (trpezariji)
20. Astal duplovan od oraha 1 50
21. Fotelja politirana 2 60
22. Kanape politirano veliko 1 60
23. Orman veliki 1 40
24. Stolica 4 20
25. Kontrava landšaften 2 10
26. Slika vladara 2 6
27. Nišne i farhange 2 10
28. Kredenac 1 16
29. Viseća lampa 1 3
U IV sobi
30. Krevet sa potrebama 1 50
31. Stalaž 1 2
32. Astal mali 1 2
33. Astal 1 3
57 874
Ovih 57 komada sobnih stvari nameštaja u vrednosti od 874 kruna doneo
je iguman Josif Popović iz parohije Veliko Margitske ovde u manastir Bazjaš
još godine 1900.
Iguman Josif Popović je od manastirskih sobnih stvari u manastiru zatekao:
R. br. Naziv predmeta Broj Vrednost Vreme
komada u nabavke
krunama
1. Krevet sa potrebama 1 50
2. Kredenac veliki stari 1 12
3. Astal stari 1 5
4. Astal mali 1 4
5. Naht kasten stari 1 2
5 73 kruna
20. Glavnu knjigu za prihod 1 6 1907
21. Glavnu knjigu za rashod 1 3 1907
22. Dnevnik 1 4 1900
23. Eksibit 1 2 1900
24. Poštanska knjiga 1 2 1900
25. Pečat zvanični 1 2 1900
26. Protokol matice krštenih 1 4 1874
27. Protokol matice venčanih 1 4 1874
28. Protokol umrlih 1 4 1874
U kuhinju
1. Porcelanski sudovi - 50
2. Stakla - 20
3. Čaršave i salvete - 30
4. Kotao veliki bakreni 1 20
5. Sikira 1 2
6. Testera 2 5
7. Hakštok 1 2
8. Šparherd 1 20
U podrumu
1. Kada od 600 litara 1 25
2. Bure od 231 litre novo 1 30
3. Bure od 112 litara novo 1 15
4. Bure od 56 litara staro 1 7
5. Bure od 32 litre staro 1 5
6. Bure od 16 litara staro 1 4
86 kruna
Rekapitulacija
1. Svete utvari crkvene 127 2498
2. Sobni nameštaj 62 947
3. U kancelariji 9 31
4. U kujni 6 169
5. U podrumu 6 86
6. U krčmu 3 45
svega 210 3716
U štali
(nema ništa)
U manastirsku krčmu
Gvozdena furuna 3 komada, 45 kruna
Ikone i sasudi
48. Ikona sv. Paraskeve 1 1
49. Ikona Sv. Bogorodice 1 1
50. Ikona Sv. Bogorodice 1 1
51. Gvozdeni čirak (pred dveri) 1 10
52. Gvozdeni čirak (pred dveri) 1 10
53. Ikonostas pred dveri 1 10
54. Ikonostas pred dveri 1 10
55. Nalon veliki 1 5
56. Nalon mali 1 2 R. br. Naziv predmeta Broj Vrednost
Vreme
komada u nabavke
krunama
57. Duplovane dveri poklon
knjaz 1 200 1861
58. Dveri na desnu stranu 1 100 1861
59. Dveri na levu stranu 1 100 1861
60. Ikona Vaskresenije
(celivanje) 1 1
61. Ikona Bogorodice
(celivanje) 1 1
62. Krst za đake 1 12
63. Čirak za đake 4 8
64. Ikona mala Raspijatije 1 1
65. Ikona Svetog Save 1 1
66. Ikona Svetog Nikole 1 1
67. Ikona Sv. Stefan Dečanski 1 1
68. Ikona Sv. Vavedenije 1 1
69. Ikina Sv. Preobraženije 1 1
70. Ikona Sv. Apostola
Petra i Pavla 1 1
71. Ikona Sv. Paraskeve 1 1
72. Ikona Sv. Bogorodice 1 1
73. Ikona Sv. Đorđa
74. Ikona Sv. Krštenje
Hristovo 1 1
75. Sv. Arhiđakon Stefan 2 2
76. Ikona Sv. Paraskeve 1 1
77. Ikona Sv. Save u
vladič. stol 1 2
78. Kandila 1 3
79. Kandilo srebrno 1 20
80. Kandilo srebrno 1 20
81. Kandilo srebrno 1 20
82. Kandilo od bronze 1 2
83. Kandilo od stakla 4 2
84. Barjak od crvene svile 1 100
85. Barjak od crvene svile 1 100
86. Sveti car Uroš 1 3
87. Ikona Sv. Bogorodice 1 1
88. Ikona Sv.Bogorodice (tron) 1 20
89. Ikona Sv. Bogorodice 1 1
90. Ikona Sv. Bogorodice(veća) 1 5
91. Ikona Sv. Raspijatije 1 20
92. Ikona Sv. Blagovesti 1 1
93. Ikona Sv. Arhanđel Mihail 1 2
94. Ikona Sv. Paraskeva 1 1
95. Ikona Sv. Bogorodica (nova) 1 20
96. Ikona Sv. Bogorodica 1 1
97. Ikona Fruškogorski
manastiri 1 5
98. ţivot od drveta (stari) 1 10 1812
99. Krst drveni s srebrom
okovan 1 5
100. Zvonce 2 2
101. Putir od pakvona 1 5
102. Putir od stakla 1 5
103. Putir od terakote 1 5
104. Petohlebnica srebrna 1 20
105. Diskos 1 1
106. Ložica srebrna 1 4
107. Zvezdica od srebra 1 2
108. Kadionica stara 1 5
109. Antimins novi 1 30
110. Diptihon 1 1
111. Vazne za cveće 2 4
112. Zavesa na dveri 1 4
113. Odejanije novo svileno 1 190 1912
114. Odejanije novo od bordou 1 100
115. Odejanije staro od bordou 1 70
116. Odejanije crno 1 50
117. Ikona Presvete Bogorodice 1 10 1870
118. Ikona Presvete Bogorodice 1 3
119. Ikona Tajna večera 1 3
120. Ikona Sveti Nikola 1 11 1900
121. Ikona Sv. car Konstantin
i Elena 1 5
122. Polilej stakleni 1 40
123. Orman stari veliki 1 20
124. Zvono veliko 1 400
125. Zvono manje 1 200
Pored sasudi, svešteničkih "odeanija" horugvi, ikona i drugih bogoslužbenih
predmeta, manastir Bazjaš danas ima na raspolaganju pozamašan fond bogoslužbenih
knjiga naophodnih za obavljanje bogosluženja u mana-stirskoj crkvi. Iako
je na početku taj broj bio znatno nanji, fond religioznih knjiga se vremenom
stalno povećavo. Imajući na umu veliku starinu manastira Bazjaša, moglo
bi se pretpostaviti da je ovaj manastir imao i manuskripte, da su se i
u ovom manastiru kaluđeri bavili prepisivanjem bogoslužbenih knjiga. Na
žalost materijalnih dokaza nema. Sasvim je verovatno da su takvi rukopisi
izgoreli u čestim paljevinama ovog manastira ili su zauvek nestali u rušenjima
koje je manastir doživeo u svojoj dugovečnoj istoriji.
Prva pravoslavna liturgija na slovenskom jezilu bila je štampana u
Krakoviji* 1491-1492. godine u radionici Švajpolta Fiola.
Imajući u vidu period osnivanja Bazjaškog manastira, sasvim je moguće
da se u ovom manastiru tada upotre-blja-vale prepisivane bogoslužbene knjige.
Monasi manastira sa klisurskog područja činili su ogromne napore da
obezbede manastirima neophodnu religioznu literaturu. Tako, na primer,
1738. godine vršački mitropolit Maksim poklonio je manastiru Bazjaš "Minej
praznika"1, a Momir Golubović je 1801. godine poklonio manastiru jedan
Akatist, kijevsko izdanje iz 1790. godine.2
Vremenom su i drugi darodavci snabdevali manastir Bazjaš bogoslužbenim
knjigama. Stefan Jovanović iz susednog sela Sokolovca poklonio je moskovsko
izdanje Jevanđelja iz 1745. godine3 manastiru Bazjašu, Arsenije Joanović
je 1831. god. poklonio Minej (za februar) moskovsko izdanje iz 1758. godine4,
a sveštenik Samuil Miloradović iz Bavaništa je 1850. godine poklonio jedan
Službenik, moskovsko izdanje iz 1756. god.5
Pojedini vernici pravoslavne vere su na svoj trošak obnavljali i opravljali
bogoslužbene knjige pa su ih potom darovali manastirima. Tako za Jevanđelje,
moskovsko izdanje iz 1730. godine je zabeleženo: "Vozobnovi Gospodar Sterije
Manojlović iz Vršca 1844. godine."6
Godine 1997. Njegovo Preosveštenstvo EPISKOP LUKIJAN, administrator
Temišvarske eparhije je poklonio manastiru Bazjašu jedan Zbornik, a arhimandrit
iz Grčke Abel Konstantinidis je tada poklonio jedno Jevanđelje.
Na žalost manastir Bazjaš ne poseduje stariji inventar bogoslužbenih
knjiga od onog iz 1900. godine. Prema popisu knjiga iz tog inventara manastir
Bazjaš je raspolagao sledećim knjigama:
R.br. Naziv knjige Broj Vrednost
komada u krunama
1. Jevanđelje 2 4
2. Službenik 2 6
3. Trebnik 2 14
4. Minej 12 40
5. Minej opštih svetitelja 2 20
6. Srbljak 1 10
7. Časlov 1 2
8. Oktoih 2 16
9. Apostol 1 6
10. Psaltir (veliki 2, mali 2) 4 18
11. Tipik 1 10
12. Triod 2 20
13. Irmologija 1 4
Iz gorenavedenog spisa7 lako se može primetiti da je manastir Bazjaš
imao najpotrebnije bogoslužbene knjige za obavljanje bogosluženja.
Poznati klisurski etnograf i pisac monografija Aleksandar Stanojlović
tvrdi da je manastir Bazjaš "imao 1905. godine 42. komada starih crkvenih
knjiga i Srbulj od 1765. godine"8
Spisak bogoslužbenih knjiga iz 1965
Naziv knjige Broj Dimenzije Broj Vreme Vreme
inv. dužina- listova izdanja nabavke
širina
Pentikostar 1 31 x 20 223 1714 18. vek
Jevađelje 2 32 x 21 457 1730 18. vek
Jevađelje stradanja 3 31 x 20 31 1745 18. vek
Prolog II-IX 4 32 x 22 712 1755 18. vek
Prolog IX-XI 5 33 x 22 350 1755 18. vek
Liturgikum 6 20 x 16 255 1756 18. vek
Psaltir 7 16 x 10 356 1758 18. vek
Minej I 8 32 x 22 420 1758 18. vek
Minej II 9 32 x 22 258 1758 18. vek
Minej III 10 32 x 22 310 1758 18. vek
Minej IV 11 32 x 22 153 1758 18. vek
Minej V 12 32 x 22 311 1758 18. vek
Minej VI 13 32 x 22 274 1758 18. vek
Minej VII 14 32 x 22 322 1758 18. vek
Minej VIII 15 32 x 22 355 1758 18. vek
Minej IX 16 32 x 22 353 1758 18. vek
Minej X 17 32 x 22 334 1758 18. vek
Minej XI 18 32 x 22 392 1758 18. vek
Minej XII 19 32 x 22 374 1758 18. vek
Službenik srpski 20 31 x 22 394 1765 18. vek
Tipik 21 32 x 22 547 1785 18. vek
Liturgikum 22 21 x 16 296 1789 18. vek
Prolog IX-II 23 34 x 22 350 1792 18. vek
Psaltir 24 22 x 18 256 XVIII 18. vek
Apostol 25 34 x 22 229 18.v. 18. vek
Psaltir 26 33 x 21 514 18.v. 18. vek
Minej praznika 27 30 x 20 479 18.v. 18. vek
H ronologion 28 20 x 15 244 18.v. 18. vek
Naziv knjige Broj Dimenzije Broj Vreme Vreme
inv. dužina- listova izdanja nabavke
širina
Trebnik 29 15 x 10 361 18.v. 18. vek
Trebnik 30 22 x 18 448 18.v. 18. vek
Triod 31 20 x 16 696 1725 18. vek
Hronologion 33 22 x 18 185 1847 19. vek
Triod 32 35 x 22 484 1844 19. vek
Trebnik 34 34 x 22 310 1847 19. vek
Pentikostar 35 34 x 22 280 1847 19. vek
Minej I 36 34 x 22 308 1847 19. vek
Minej II 37 32 x 22 187 1847 19. vek
Minej III 38 32 x 22 156 1847 19. vek
Minej IV 39 32 x 22 133 1847 19. vek
Minej V 40 32 x 22 225 1847 19. vek
Minej VI 41 32 x 22 203 1847 19. vek
Minej VII 42 32 x 22 236 1847 19. vek
Minej VIII 43 32 x 22 278 1847 19. vek
Minej IX 44 32 x 22 265 1847 19. vek
Minej X 45 32 x 22 283 1847 19. vek
Minej XI 46 32 x 22 289 1847 19. vek
Minej XII 47 32 x 22 276 1847 19. vek
Psaltir 48 32 x 22 457 1848 19. vek
Oktoih 5-8 49 34 x 22 301 1849 19. vek
Oktoih 1-4 50 32 x 22 323 1849 19. vek
Tabelarni spisak 51 58 x 74 - 1860 19. vek
Oktoih 5-8 52 32 x 22 363 1849 19. vek
Tipik 53 23 x 15 420 1892 19. vek
Trebnik 54 19 x 12 4 1897 19. vek
Trebnik 55 19 x 12 352 19.v. 19. vek
Pregledajući manastirske troškove, ustanovljeno je da je u vremenskom
razmaku 1900-1917. godine Bazjaški manastir imao stalne pretplate na razne
časopise i listove: Srpski Sion, Budućnost, Rodoljub, Banaćanin, Zastava,
Duhovna straža, Bogoslovski glasnik itd.
U bazjaškoj manastirskoj arhivi nalaze se neki zapisi od izuzetne vrednosti
za istraživanje istorijske prošlosti ovog manastira: Protokol saborni (1856-1886),
Cirkularni protokol, Akta administrativna za vremenski raspon 1850-1888.
godine.
Na zahtev državnih vlasti iguman manastirski Kiril Sekulić je bio prisiljen
da još 1950. godine "preda" protokole krštenih, umrlih i venčanih koje
je manastir imao.
Izvori
Glava VI: Riznica Bazjaškog manastira
1. Parohijska arhiva manastira Bazjaš, Zbornik, inv. br. 27,
2. Ion Mureşianu, Cartea veche bisericească din Banat, Timişoara 1985.
pag. 127
3. Parohijska arhiva manastira Bazjaš, Jevanđelje, moskovsko izdanje
1745. godine
4. Parohijska arhiva manastira Bazjaš, Minej (februar), moskovsko izdanje
1756.
5. Parohijska arhiva manastira Bazjaš, Službenik, inv, br.6
6. Parohijska arhiva manastira Bazjaš, Jevanđelje, inv. br.2, str.12
7. Parohijska arhiva manastira Bazjaš, Inventar za 1900. god.
8. Aleksandar Stanojlović, Monografija Banatske Klisure, Petrovgrad
1938. god. str.127-128
