Острва и магле, челик и месо

Торгал - предачки демон у обличју новог госта

О стрипу "Thorgal" цртача Гжегожа Росинског (Grzegorz Rosinski) и сценаристе Жан Ван Хамa (Jean Van Hamme) , 2000

Ако се уздате у такозване бларбове којима бесловесни издавачи покушавају да вас навуку да спискате шверцом крваво стечене бабине паре, препоручујемо да заборавите да сте икад видели рекламу којима набеђени маркетиншки генији белгијског издавача Ломбара (Lombard) оглашавају стрип Торгал:

"Негде, у Северној Европи, један човек покушава да живи свој живот. Одакле је дошао. Ко је он? Нико не зна. Због тога Торгала зову Егирсон, 'син Егира', бога мора. Он жуди да нађе срећу [sic!]. Ожењен Арисијом, има сина Јолана и ћерчицу Лув. Живе на острву, издвојени од осталог викиншког света. Повремено, овај мир бива нарушен и Торгал је поново гурнут авантуру."

Из наведеног цитата тешко да би ико препознао узнемирујући осећај из детињства док смо утрњени и напети пратили чудног Викинга, у раним епизодама Торгала, по наизглед зацементираним северњачким дивљинама и селима које су и Перун и Триглав заборавили. За фанове овога стрипа - а има их много више него што сте свесни, што показује и непрекинута узлазна популарност стрипа више од двадесет година - много је лакше рећи шта стрип "Торгал" није, него шта јесте.

Па, рецимо, прво и основно, да се Торгал тешко може назвати "викиншким" стрипом, мада је викинштво у популарној култури често имало своје узлете. У Торгалу срећемо један псеудовикиншки свет, који лукаво и лажно само сугерише форму и иконографију насилних северњачких заједница током разних периода средњега века. Порекло убедљивости Торгаловог света је изгледа много дубље него што је то живот пре седам или десет стољећа. Међутим, торгаловска мистика и иконографија, као и жанровски мотиви, не могу се одредити ни предубоко, рецимо у неолит, када је човечанство пре шест-седам миленијума на Балкану створило основе европске цивилизације, обликоване на култу мајке-земље. Очигледно је да се Торгалов свет мора тражити између те две тачке и ми, само интуитивно и јунговски безобразно, можемо да претпоставимо где су сценариста Ван Хам и цртач Росински изненадили сами себе када су обликовали свет својем чеду: Торгал је индоевропска прича о нашим аријевским прецима пре четири хиљаде година, песницима са секирама који свој поход на целу планету још нису довршили, и чије су представе о свемиру и оностраном онако спектакуларно касније еволуирале у циклусе прича о келтском, словенском, германском, латинском и старобалканском пантеону и његовим боговима неба и подземља, интелигентним нижим демонима и разним персонификацијама. Наравно, за ову тврдњу вам не можемо дати директне доказе, али је довољна малена анализа архетипских мотива у "Торгалу" па да се види зашто смо толико ирационално везани за овај стрип - изгледа да он директно оперише са сликама и мотивима које имамо у колективној индоевропској подсвести.

Тиме долазимо до другог лажног утиска који се мора демантовати: популарност стрипа "Торгал" није изазвана директном генијалношћу аутора (мада је реч о врхунским професионалцима, европској елити главног тока), нити статусом ремек-дела, јер овај стрип то формално можда и није. Кроз своје кокетирање са поджанровима од албума до албума - епска фантастика, бајка, авантура, страва и ужас, научна фантастика, мелодрама и породична хроника - у овом стрипу можемо наћи много медиокритетских момената у нарацији, дијалозима, кадрирању или цртежу. Међутим, Торгалов свет делује. И још више, на неке чудне и суспрегнуте начине прави од нас самих своју трећу димензију.

Пут до тог степена је био зачуђујуће спор и тешко га је препознати у раним епизодама стрипа. Међутим, данас је торгаловски циклус значајнији у домену личних светова, него што га има смисла поредити са тематски и жанровски сличним производима одавно одртавеле француско-белгијске школе. А од свих њих он се издваја по једној, али кључној , димензији: емотивни и имагинативни потенцијали тог света су безгранични и заувек ће бити самообнављајући.

Фактографије ради, рецимо и да се први пут стрип о Торгалу, сину Егировом, почео да објављује у француском магазину "Тинтин" 1977, да би данас [2000] имао већ 25 комплетних приповести и био преведен на 40 белосветских језика, укључујући и српски.

Као дирљив куриозитет, лепо је рећи да има случајева у Западној Европи да родитељи крштавају своју децу именима Торгал, Арисија и Јолан... Тиме је ауторима стрипа, цртачу Гжегожу Росинском (Grzegorz Rosinski, р. у Пољској 1941) и сценаристи Жану Ван Хаму (Jean Van Hamme, р. у Белгији 1939) на један диван начин предочена емпатија коју смо осетили боравећи у њиховом свету и сањајући о њему, а да никад нећемо заиста знати зашто је тако.

И зато, ако је тело кадро, а дух врућ и инаџијски - на пут, ратници.

Сумрачне шуме и сиња језера нас чекају.