Насеље циметове боје

из перспективе дежмекасте жене

[Из збирке Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона, 1998]

На прозору дежмекаста жена апатична као врана.
Закаснели ветар шуња се кроз кључаоницу
песак засипа ветру очи.
Глаголи у зноју, смртници на броју
испод официрске униформе чаша воде.
Ивице солитера секу послератне дане
на велике кришке за бајковиту трпезу.
Ка сунцу осмехнута белоушка
репом исписује име цимет-боје:
БРУНО ШУЛЦ.
На прозору дежмекаста жена апатична као врана.