Јакуб Барт Ћишински

Гласови из Лужица Лужичким Србима

Озелене само они листови и заблистају они цветови и сазру они плодови, што их само стабло истера и нахрани добром храном. И најлепши ружин изданак би изумро на липи. Не успева свака биљка на ма којем тлу.

Подмлађивање нашег језика, наше књижевности мора се напајати из једног животног извора - самог народа. А тај извор избија у песмама, бајкама и изрекама народа. Ту се огледа мишљење и осећање читавог народа, јер су они беспрекорна капија националног карактера. Нека сваки писац студира ову живу граматику, нека је дотле студира док не усвоји тај дух, дух непатвореног лужичкосрпског, а тада ће постати мисли и идеје, које прерастају његов дух, лужичкосрпске и његови списи живи израз националног карактера.