Михал Френцел
(1628-1706)

Посвета Петру II

"Књижевност Лужичких Срба", избор приредио Радослав Братић, тематски број часописа "Кораци", књига XIX, свеска 7—8, Крагујевац 1984.

МИХАЛ ФРЕНЦЕЛ (1628—1706). Завршио је теологију, радио као свештеник. Френцел је био први који је после утицаја тридесетогодишњег рата поново почео да пише на лужичкосрпском језику. Сматра се оснивачем лужичкосрпске писмености и књижевног језика. Превео је Нови завет.

Пресвијетли и Највелемоћнији Царе^[1],

Непобједиви Царе и Велики Кнеже,

Добро нам дошао! Добро нам дошло Ваше Царско Величанство и Преузвишеност! Вашем се високом доласку веселе и радују европске земље: посебно цијела њемачка земља, још више наша Саска. Вас су одвраћали у Москви да се не затруђујете из своје земље и да никако не прелазите своје границе, а ипак Ваше Величанство вије штедјело напоре и велике трошкове да својом Висошћу дође к нама у нашу земљу да нас посјети. О, Саска, посебно, ти Дрездене, красна резиденцијо нашег Најмилосрднијег Изборног Кнеза и Господара Фридриха Аугуста!^[2] Откако постоји Дрезден, мјесто које су подигли Лужички Срби (у лужичкосрп. тексту: Сербија — прев.), није се збило да нам дође тако велики цар и велики кнез, који са много хиљада и милиона својих поданика говори нашим српским или сарматским језиком. О, како се Ваше Величанство снизило и к нама спустило! Учењаци пишу да цареви и велики кнежеви који су владали у Русијској и Московитијској потичу од Цезара Аугуста^[3] или, у најмању руку, од његове браће и ближих рођака. Тако исто су у 500-тој Христовој години у ове сарматске земље са много хиљада људи дошла тројица браће, Чех, Лех и Рус, и поставили темељ трима краљевинама, а то су: Чешка, Пољачка и Русијска, или Московитијска. Чех се са својим народом настанио у Чешкој, Лех се насели у Пољачкој, а Рус, пак, у Русиској. Ваше је Царско Величанство велики владар. Владате и краљујете у Казану, као и у Астрахану, и имате под собом 18 кнежевина. Можете да заповиједите све до перзијских и медијских граница. Из историјских књига знамо да московитијски цар у свим својим областима и земљама има грчку хришћанску вјеру и учење.

Најпонизније јављам Вашем Царском Величанству да и ми Саси и Срби овдје у Саској имамо апостолску лутеровску вјеру и учење, па Вас најпокорније молим да милостиво изволите примити ове свете књиге које сам превео на лужичкосрпски (у луж. срп. тексту: сербски) језик и да их однесете са собом у Московитију, да би ваши поданици видјели да се у нашој Изборној Кнежевини Саској јавно учи и проповиједа истинска апостолска лутеровска вјера и поука.

Нека је Ваше Величанство Богу препоручено!

Напомене:

1. Руски цар Петар Велики (1672—1725) путовао је 1697—98. у Ригу, Холандију, Берлин, Аустрију, Саску, Чешку; Саску је посјетио 1697.

2. Аугуст II Јаки (1670—17ЗЗ), саски кнез изборник од 1694—1697, када постаје и краљ Пољске. Експонент Петра II у борби за пољску круну против Станислава Лешћинског (1677—1766), којега је помагао шведски краљ Карло ХII. Због тога је Аугуст с пољског престола за креће вријеме био потиснут (1706—1709), да би га поново узео послије Петрове побједе над Швеђанима код Полтаве (1709).

3. Текст Посвете упућује на мисао да је ријеч о Цезару Октавијану Аугусту, римском цару (64—14), па ријеч испред његова имена преводимо са Цезар; при томе је у лужичкосрпском тексту овдје кејжор, а иначе кејжер (у смислу: цар, "кајзер", ћесар). — Ј. К.