|
Били некад отац и мајка, и имали дечака и девојчицу. Девојчица је била веома лепа. Када се насмеје, расцвета јој се румена ружа, када косу чешља, падају јој златне звезде низ власи, а кад руке мије, бисери јој се са шака круне.
Али брзо умре дечици мати и отац узме себи другу жену. Маћеха, пак, доведе своју девојчицу, која је била ружна. Због тога је маћеха с братом и сестрицом лоше поступала. Када деца поодрасту, брат оде од куће и намести се код властелина за гонича коња. Али он је непрестано за својом сестром чезнуо. Зато је насликао њен лик, а слику окачио на врата коњушнице. И увек када је улазио у коњушницу, био је весео, а кад је из коњушнице излазио, био је тужан.
То његов господар примети и зачуђено запита:
– Зашто се ти увек смешиш кад у коњушницу улазиш и зашто си тако тужан кад из коњушнице излазиш?
Гонич му с почетка није хтео на таква питања да одговара, али једног дана рече:
– Имам код куће сестрицу, која је веома лепа. Када се осмехне, расцвета јој се румена ружа, када косе чешља, падају јој златне звезде низ власи, а када руке мије, бисерне перле јој се око руку вију. Њену слику држим на вратима коњушнице. Зато, кад у коњушницу идем, весео сам што ћу сестрицу угледати, а кад из коњушнице идем, тужан сам што је напуштам.
– Тада властелин рече:
– Иди и донеси ми ту слику!
Гонич му учини по вољи. Властелину се девојка веома допадне па упита:
– Је ли твоја сестра збиља тако лепа?
– Још лепша – одговори му гонич.
Тада властелин заповеди:
– Упрегни коње у кола и иди по своју сестру! Ја ћу је за жену узети.
Када је гонич својој кући стигао и испричао зашто је дошао, маћеха рече да му сестру неће пустити ако и њу и њену кћер не поведе господару. Зато заједно седну у кола и повезу се.
Када су били на пола пута, требало је да пређу велику реку, па се гонич побоја за своју сестру. Зато викне са кола:
– Сестрице, не нагињи се преко кола, да ти оштри ветар лице не озледи!
Али сестра није брата разумела, па упита маћеху:
– Шта је брат рекао?
А она јој одговори:
– Нагни се и погледај ту лепу широку воду!
Девојка се нагне преко кола, а маћеха је гурне у реку. Тамо се девојка претвори у патку и одлети.
Властелин је нестрпљиво чекао. Када се кола приближе, потрчи им у сусрет. Угледа маћехину кћер и замоли је да се насмеје, али она своје жуте зубе искези на њега; он јој рече да своју косу очешља, а њој дебеле ваши са главе падоше; он јој заповеди да руке умије, а оно јој се прљавштина око руку залепи.
На то се властелин јако разгневи:
– Мој гонич је лажљивац!
А онда се обрати маћехи:
– Шта да чиним с њим?
Она му одговори:
– Обеси га о мотку у пушници!
Властелин тако и учини.
Кад је пала ноћ, прхне патка изнад пушнице, долети до младића, а гле – то је била његова сестрица. Она навуче своме брату белу кошуљу и почне да јадикује:
– Ква, ква, мој вољени брате, још две ноћи походићу те, а потом никад више!
Друге ноћи долети патка поново и зајауче:
– Ква, ква, вољени брате, још једну ноћ походићу те и потом никада више!
Али слуге, које су пушницу чувале, све су то виделе и чуле, па обавесте властелина. Зато треће ноћи стане властелин крај пушнице да ту необичну патку сачека. Она долети као и пре и, одмах почне да јадикује:
– Ква, ква, вољени брате, више те никад нећу видети!
Када то проговори, ухвати је властелин за крило и упита може ли јој помоћи. Она одговори:
– О да! Нога ми је увезана ланцем. Ако тај ланац једним замахом мача пресечеш, повратићу свој човечји изглед и бићу избављена.
Властелин пресече ланац и сад је пред њим стајала веома лепа девојка. Он је замоли да се насмеје, и гле – на уснама јој процвета ружа; замоли је да своје косе очешља, и гле – златне звезде се са власи просуше; замоли је да своје руке умије, и гле – сјајни бисери јој се око руку нанизаше.
Властелин се веома обрадова. Он обујми девојку десном, а њеног брата левом руком и оде с њима у кућу. Одмах потом позва маћеху и упита је шта треба да учини, а она, мислећи да се то односи на лепу сестрицу, загракта:
– Вежи је староме коњу за реп, па потерај коња у шуму!
А властелин на то рече:
– Кад си такву смрт изабрала, нека ти буде!
Али лепа сестрица јој опрости живот.
Властелин узе лепу сестрицу за жену, а брата постави за управника. Он више није за своју сестру стрепео.
|
