Др Нада Ђорђевић

Нове књиге Лужичких Срба

Лужичкосрпска књижевност се данас у условима потпуне равноправности у НДР-у све више развија и у квалитету и квантитету, а самим тим и издавачка делатност јединог предузећа за штампање књига на лужичкосрпском језику "Домовина", све више има посла и одговорности. Ове године "Домовина" се спрема да прослави 25 година свог рада. Иако би то за срећније народе био само кратак период, за лужичкосрпско предузеће је ово први такав јубилеј: тек 25 година у слободи и равноправности! "Домовина" ипак има чиме да се похвали: за то време издала је преко 2.000 наслова у 8 милиона примерака. Овде су убројани и школски уџбеници, научна литература и часописи, поред лепе и популарне књижевности, али за народ од око 100.000 душа ово су импозантне цифре. У ширењу књиге учествују све културне институције, јер у извесном смислу лужичкосрпског читаоца треба приволети и научити да чита те књиге. Од најранијих година они су билингвисти, понекад са бољим знањем немачког језика, немачка књижевност је развијенија и нуди већи избор, па зато ове цифре много значе. Што се тиче опремљености књига, илустрација, штампе и формата, добија се утисак да се о свему томе много води рачуна што сведоче и награде које су добијене на сајмовима књига. Нарочита пажња посвећује се опреми дечје књиге. Илустроване монографије нимало не заостају за уобичајеним нивоима.

Симпатичну, за шири круг читалаца, тзв. "породичну књигу" издала је "Домовина" 1982. "Наш отац и наша мати". Лепо опремљена, са илустрацијама сликарке Ворше Ланзине која је представник националног у сликарству, књига је збир текстова савремених лужичкосрпских писаца о својим родитељима, детињству, тешком животу у сиромаштву и о утицају тих сељачких и радничких родитеља на њихову националну свест, на њихов књижевни рад. То је и ведро причање, и тешко исповедање, али на првом месту то је мост између писца и читалаца, можда и један од племенитих начина како наћи најлепши пут до њих. И не само то. Ту је и део тешке историје Лужичких Срба у овом веку и њихова упорна борба за одржање.

Поводом шездесетогодишњице живота и плодног рада највећег савременог писца Лужице, Јурја Брезана (код нас је са немачког преведена његова новела "Криста") "Домовина" је издала 1981. књигу "Камичци и стена" аутобиографски есеј о његовом животу. Брезан је добитник многих награда и први Лужички Србин потпредседник удружења писаца НДР. Његова дела преведена су на 17 језика.

Јуриј Кох штампао је роман "Усамљени Непомук" са чисто лужичкосрпском тематиком. Тиче се расељавања једног дела Лужице са чисто српским селима, јер леже на лежиштима мрког угља. Из својих дрвених кућа и баштица становници су пресељени у новосаграђене солитере. Ткач-уметник Непомук после дугог опирања н бежања од сеобе, на поласку из свог сеоског раја понеће само делић ранијег живота: свој разбој.

Писац младе генерације Бен Будар објавио је дневник из војничког живота проведеног у морнарици "У суседству макрела" у виду писама девојци. То је лепа и занимљива књига о проблемима, тегобама, привикавању и отпорима војничком животу блиским сваком младом војнику.

Још једну књигу о младима "Гвоздени прстен", штампала је "Домовина", познатог дечјег писца Јана Ворнара, опет са темом лужичкосрпском, о проблему младих у немачко-српској средини. Ворнар је иначе аутор изванредне књиге за децу "Шапка и Гапка", савремене бајке о диву, змају, водењаку и ђаволчићу које кроз садашњу Лужицу води паметни дечак Шапка. Књига ове године излази у четвртом издању (први пут је изишла 1970) што је за њихов ограничен број дечјег читалачког света изузетан случај. Врло радо је читају у преводу и немачка деца.

Из мемоарске литературе у "Домовини" су се појавиле три књиге из живота најстаријег живог сликара и публицисте Мјерчина Новака Њехорнског (он је пре рата посетио наше крајеве и написао књиге "У царству Душана Силног" и "Од Вардара до Јадрана") и мемоари публицисте и националног радника др Јана Цижа "Ратовање за ослобођење Лужице" и "Облаци на путу ка слободи".

Из поезије објављена је књига песника млађе генерације, Бенедикта Дирлиха, "Поноћно сањарење" којом је поново осведочио свој несумњиви песнички таленат и незаостајање за модерним токовима европске поезије.

Сем савремених писаца "Домовина" објављује и дела класичних писаца па наставља издања целокупних дела Чишинског, Зејлера, Јурја Млинка, доњолужичке песникиње Мине Виткојц и Мата Косика (1853-1940) који је морао да се исели у Америку и као свештеник својим сународницима, економским емигрантима, певао о чежњи за домовином. Последња изишла књига јесу његова писма која је сакупио и издао неуморни др Фридо Мјечк.

Иако књигу "Сорбишес Лесебух - Сербска читанка" - није објавило предузеће "Домовина" већ Лајпцишко предузеће џепне књиге Филип Реклам, јуна 1981, на оба језика, по свом значају и вредностима несумњиво заслужује да овом приликом буде поменута. Књига је првенствено намењена немачким читаоцима да их упозна с развојем књижевности овога малога народа у својој средини о коме тако мало знају и који је доскора живео презрен и обесправљен. Избор текстова, који обухватају развој у току пет стотина година, извршио је и већину превео на немачки, написао исцрпне коментаре један од најбољих савремених песника, иначе слависта по струци, Кито Лоренц. У избору текстова осећа се вековна борба Лужичких Срба за опстанак и очување националног карактера, љубав према свом крају и народу, жеља да се у борби за њега истраје, свест о вредностима које треба сачувати. С друге стране то је уједно и одраз лужичкосрпско-немачких културних веза у прошлости и однос појединих немачких личности према Лужичким Србима. Књига ће поред немачких читалаца и лужичких стећи и читаоце међу познаваоцима немачког језика као и славистима словенских говорних простора.

Од ове богате издавачке делатности, сем Брезанове "Кристе" преведен пре више година, код нас није преведено ништа, изузев нешто мало у Словенији, која одржава с њима лепе односе, и у Македонији једна антологија прозе. Зато су у Будишину штампане приповетке Бранка Ћопића, Мартића и Хромаџића.