Глас о себи и свом стваралаштву

Лужичкосрпско издавачко предузеће "Домовина" за време блокаде наше земље издало је неколико књига о којима смо тек сада у могућности да говоримо. Те књиге су, поред осталог, значајне и зато што говоре о њима самима и што су аутори Лужички Срби.

Пред саме промене у Немачкој изашла је књига Sorben. Ein kleines Lexikon. Serbja /1989/ коју је написало више аутора, а из ње се могу сазнати услови које су у НДР-у имали, што је вероватно добро да се може видети разлика између онога пре и онога данас. Можда је и добро указати властима данас шта је све пружала НДР Лужичким Србима. Друга књига, писана исто тако на немачком јесте луксузно опремљена са пуно изврсних фотографија, Мартин Саловски, An der Via Bennonis. Bilder aus der sorbischen katolischen Lausitz /1993/ показујући католички део Лужице, јер су католици много компактнији, национално свесни и у сваком случају успешни. Обе ове књиге писане су на немачком с циљем да својим суграђанима Немцима прикажу себе, разбију традиционални став Немаца да су они народ ниже врсте.

Књига о Соколу Лужичких Срба, Алфонс Френцл Сербски Сокол /1990/, пружа исцрпна обавештења о овој организацији, њеном оснивању, раду и успесима о забрани деловања за време нациста и о њеном поновном раду. Књига је илустрована фотографијама и документима о учешћу на слетовима, и у Београду. Данас, када се поново наставља с радом, једном недељно у дневнику Сербске новини излази на једној страници све што се на Соко данас односи.

Од истога писца поменућемо још две књиге. Mesto troљta - Rožant rajany /1995/ малом месту познатом по процесијама посвећених Богородици. Друга књига Сербске пуће до света 1996/, доноси утиске овог вредног новинара са пута по крајевима у које су се иселили Лужички Срби, највише у време економских промена и тешких животних услова половином 19-века. Исељавали су се у Америку, Аустралију и Јужну Африку. Колико их се иселило не зна се, јер властима тада то није било важно. Ослобађали су се непожељних суграђана, јер нису били Немци.

Један добар преглед књижевног стварања Лужичких Срба пружа зборник радова неколико писаца, Prinoљki k stawiznam serbskoho pismowstwa let 1945-1990 /1994/. То је период оног полетног стваралаштва, који је захватио овај народ после пада фашизма, кад су први пут у својој тешкој историји добили иста грађанска права са Немцима.

Новинар Kљesćan Kravc 1996. издао је књигу Лужица наша домизна, која је на првом месту упућена деци и омладини, с циљем да на приступачан начин ближе упознају своју домовину, њене лепоте и вредности, да се стане на пут германизацији која је опет кренула на овај малени народ; Ту су мапе, статистике, фотографије да би све било лакше, разумљивије.

Поводом 150. годишњице оснивања Матице српске /Л. Срба/ написао је њен историјат и деловање за тај низ година њен данашњи председник др Мерчин Фелкел, Trać dyrbi Serbstwo (1997) речима њиховог највећег песника Чишинског, изложивши рад свих секција при Матици. И најзад, опет поводом 50 година постојања, рада Српске Гимназије у Будишину, изашла је књига Wobrazki ze Serbow, Serbski gymnazij (1997). За њих је то значајан јубилеј јер су школе, нарочито гимназија на српском језику отворене тек после пада фашизма. Поред историјата школе, догађаја и достигнућа њених професора и ђака, на крају је списак ученика који су у тој школи учили и матурирали.

Све књиге су веома добро опремљене, штампане на доброј хартији и с одличним фотографијама. Њихово излажење финансира Установа за Лужичке Србе, званичан орган који добијени новац од државе распоређује на српске установе.