Др Нада Ђорђевић

Chrestomatija dolnoserbskego pismowstwa

Wot zachopjeńka až na cas kněstwa fašizma w Němskej - Zberał, zestajał i literarnohistoriski wobźełał dr Frido Mětšk, Budyšin, 1982.

Још уз прво издање (I-II, Берлин 1956-1957) састављач је рекао да је "то споменик стваралачких снага социјално и народосно поробљеног народа, :који, притиснут ропством туђег, немачког феудализма и капитализма, није могао лако развити своје душевне дарове. Како су Срби у Доњој Лужици у суровим условима и сталној борби против недаћа створили своју оригиналну књижевност, о томе нека сведочи- ова хрестоматија". Она заиста у правом смислу о томе и сведочи.

Прво изда;ње било је уџбеник за школе али је дочекано међу славистима света с неочекиваним интересовањем. Ускоро је било распродато, али до другог издања чекало се двадесет пет година. Неуморни састављач је то време ;-искористио да и даље сакупља и проналази податке о давно несталим писцима, онима изгубљеним међу писцима на латинском и; немачком; језику, па је то време радило за књигу. Најбољи познавалац своје родне књижевности ДР Фридо Мјечк, учинио је све-да. у једном тому од, 460 страница-што боље снабде читанку подацима најпре о карактеристици периода, затим о писцу, уз све друге напомене, све у скраћеном облику, чувајући оно типично и оригинално, уз преводе и препеве са латинског и немачког.

Књига има следеће одељке: 1. из народне књижевности средњега века (само поезија); 2. од доба реформације и хуманизма до краја XVII века; 3. из народног песништва феудално-апсолутистичког доба; 4. из књижевности учених писаца поетистичког и рационалистичког просветитељства; 5. Прозна књижевност до средине XIX века; 6. из дела писаца препорода; 7. из дела оснивача и истакнутих сарадника Матице српске; 8. из дела доњолужичкосрпских класичних писаца; 9. дела прозних писаца XX века; 10. дела новоромантичара који пишу на немачком, "отуђени од српства"; 11. доњолужичкосрпска књижевност између два рата; 12. књижевност Доњолужичана антифашиста. Сваки одељак има кратак увод који садржи погледе на идеје, утицаје политичке и економске прилике, затим сажете податке о писцу и главни: део, пример из дела. На крају су наведени извори, а књига се завршава регистрима. Врло прегледно, сажето и импресивно. Импресивно зато што ти текстови говоре о вековима одбациваном народу и његовој дискриминисаној књижевности која се ипак одржала упорном борбом.

Од народне поезије сачувано је врло мало. Неписмен народ није умео записивати, а оно мало говори о нејасним бојевима и палим ратницима, о некаквом краљу. Збрисано је све што би напомињало незнабожачко доба, које је овде трајало изузетно дуго, јер су хришћанство доносили туђини. Али верске песме и побожна литература прожимају сва дела, све до најновијега доба. То је стога што су писци углавном били једини образовани људи свештеници, које је црква школовала из својих интереса. Ипак, иако су они радили колико су могли, прва штампана књига појавила се тек 1548. Народ је сиромашан, роб. Зато поезија, било да је певао прост човек или духовник, има социјални карактер: говори о беди, самовољи господара, о војној обавези, ратовима из којих се често није враћало. Уопште, добија се утисак као да читамо тешку и мучну историју овога напаћеног народа, а истовремено задивљује упорна вера у свој народ и непрестана борба за његов опстанак и онда кад није имало никаквих изгледа, кад се увелико вршило одрођавање и родитељи говорили с децом немачки, да им уштеде презир и обезбеде лакши пут у живот у немачкој средини. На другој страни, наилазимо на дела племенитих и хуманих Немаца који су их помагали, бодрили их и сами писали лужичкосрпски; између осталих, такав је Јуро Суровин, који је узео и словенско име.

Навешћемо само неколико великих радника на овом пољу, писце и песнике: Кита Швјелу, Мата Ризу, Мата Косика, Фрица Роху, Богумила Швјелу, Августа Кригера, научника Арношта Муку и састављача читанке, Фрида Мјечка, који је у најтежим данима за Лужицу писао као студент и поручивао: "Драги Срби, нашу дедовску земљу увек волите и. дајте као дар вашој деци, Лужицу им српску сачувајте!" Међу песницима истиче се и неколико жена, Лиза и Марјана Домашкојц, Мина Виткојц, Павлина Кравцова.