Pretraga O projektu Novosti Promena pisma Pomoc Kontakt Mapa projekta

 

Текст честитке Патријарха српског председнику и премијеру Израела и председавајућем комплекса "Јад Вашем"

17. септембра 2003.

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Број 2199

17. септембар 2003. године
У Београду

  • Господину МОШЕ КАЦАВУ
    Председнику Републике Израела
  • Господину АРИЕЛУ ШАРОНУ
    Председнику Владе Републике Израела
  • Господину АВНЕРУ ШАЛЕВУ
    Председавајућем Управе Јад Вашема

    Јерусалим

 

Поштовани Господине Председниче,
Поштовани Господине Председниче Владе,
Поштовани Господине Председавајући Јад Вашема

Част Нам је и радост да Вама, Вашим сатрудницима и целом јеврејском народу у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и у своје лично име честитамо педесетогодишњицу постојања Јад Вашема, којем стојите на челу. Трудећи се да сачува превасходно имена жртава страдалих у историјски незапамћеном покушају да се истреби читав један народ, Јад Вашем је чувао најдрагоценији дар који је Бог човеку дао, човеково лично име, знак човекове вечне боголике личности. Само као тако створен човек, Мојсије је могао разговарати на Синају са Творцем као личност са Личношћу. Тај сусрет је положио основе за све оно што данас називамо јудеохришћанском цивилизацијом.

Чувао је тако Јад Вашем истовремено спомен на јеврејски народ каo саборну личност и није дао да се заборави да су они који су убијани у концентрационим логорима убијани због припадности одређеном народу и одређеној вери. У борби са комунистичким режимом који се трудио да страдале људе и народе прогласи безличним жртвама фашизма, ипак је победила истина. У тој борби коју је у српском народу могла да води скоро искључиво Српска Православна Црква, Јад Вашем је био пријатељска и охрабрујућа бакља.

Честитамо и на значајној награди Државе Израела коју је Јад Вашем овом приликом добио и радујемо се његовом новом увећању и лику, оствареном у протеклих неколико година.

Истовремено, изражавамо Вам најдубље саучешће поводом најновијих жртава у Вашој земљи и најновијег страдања Вашег народа. Као и кроз историју Срби и сада осећају дубоко страдање народа с којим су се збратимили кроз заједнички живот и заједничко мучеништво, као што осећамо страдање сваког човека и сваког бића на кугли земаљској, по библијској речи да сва “творевина уздише, чекајући да се јаве синови Божји.”

Други светски рат је Србији донео најстрашнију окупацију у Европи: за казну због побуне против нацистичке Немачке, за једног убијеног немачког војника убијано је стотину а за рањеног педесет грађана Србије, које су Немци већ били десетковали у Првом светском рату. Злочинци су подједнако бирали Србе као и Јевреје и само зато је било могуће да се окупатори похвале да је Србија “прва земља у Европи у којој је решено јеврејско питање”, како су они мислили. Али, српски народ је упркос страшној претњи чувао своју јеврејску сабраћу колико год му је било могуће, и данас ми поново живимо заједно, и једни и други као “остатак закланог народа”, како је то рекао српски песник.

У Јасеновцу кости десетина хиљада још потпуно неизбројаних српских и јеврејских жртава помешале су се у гробовима, заувек завезавши и сећање српског и јеврејског народа на њих. У Дворани Сећања у Јад Вашему Јасеновац је нашао своје место поред Аушвица и Берген-Белсена. Надамо се да ће он, и наше заједничко страдање, такође наћи своје место и у новој историјској поставци у Јад Вашему упркос чињеници да су најновију балканску трагедију, у којој има и злочина нажалост почињених у српско име, многи искористили да прикрију и умање злочин извршен над Србима у Другом светском рату, а у којем леже и корени овог новог сукоба.

Свети Архијерејски Синод је ове године основао Одбор Српске Православне Цркве за Јасеновац, чије име је за нас Србе постало Нови Вавилон, символ свеукупног страдања у Другом светском рату. Задатак овог Одбора није само у очувању спомена на жртве овог концентрационог логора, по многим најстрашнијег места живота и страдања, него да се у сарадњи са свима у свету који се холокаустом баве побрине да се будуће генерације образују да схвате да је настанак Јасеновца несрећа за цело човечанство.

При оснивању Одбора руководила нас је најпре чињеница да се Срби због дугогодишње комунистичке владавине и последњег рата на Балкану нису стигли достојно одужити жртвама холокауста и геноцида у Другом светском рату. Потом, постоји данас у свету несхватљива тежња да се искористи проток времена и холокауст умањи или потисне у заборав, чиме они који то чине постају саучесници у некад извршеном злоделу. Из сопственог искуства знамо колико је скривање истине о холокаусту и геноциду имало последица у најновијој балканској трагедији. Намера нам је да учествујемо у откривању и обелодањивању истине о Јасеновцу и целокупном страдању у Другом светском рату, а прво ћемо настојати да се на Доњој Градини, месту где је већина јасеновачких жртава убијена и сахрањена, постави достојно обележје, којег још нема.

Желимо Вам свако добро од Господа Бога,

 

Председник Светог Архијерејског Синода
АЕМ и Патријарх српски

ПАВЛЕ с. р.


© 1997-2003 - Пројекат Растко; Технологије, издаваштво и агенција Јанус; Научно друштво за словенске уметности и културе; носиоци ауторских права. Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтеве кликните овде.

Промена писма | Новости | О пројекту | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ