|
Програм на срспком језику
О садржају, структури и програмској организованости
емисија на српском језику у Мађарском радију
Од самог оснивања Печујског регионалног студија
(12.01.1953.), Мађарски радио отпочео је емитовање емисија на српскохрватском
језику које су се чуле искључиво у Барањској регији и због тога
биле су посвећене животу, положају, раду и разним активностима припадника
хрватске и српске мањине у том региону. Након побољшања техничких
услова, средином 80-их година, отвориле су се могућности да се ови
програми у целини – широм земље – могу чути на Кошутовим ултракратким
таласима. Првом периоду то је значило недељно два дана, а од 90-их
година, када је дошло до проширења програма – дневно 30 минута –
постало је свакодневно.
Након разилажења Српскохрватске редакције
(07.09.1992.) формирале су се две самосталне секције, српска и хрватска,
у којима су по 22 сарадника радила реализујући радове који су били
потребни за састављање дневних тридесетоминутних земаљских и шездесетоминутних
регионалних магазина. Уредницима емисија на српском језику – Бранку
Чатићу и Миленку Радићу – првобитни задатак је био да на матерњем
језику информишу слушаоце српске народности о догађајима који се
тичу српске мањине, о потешкоћама, могућностима и осталим појединим
политичким, друштвеним и културним темама. Прилагођавајући се дневним
и недељним збивањима, структуру магазина су карактерисали актуелни
састави (вести, извештаји, преглед штампе и др.). Суботње емисије
обично су обрађивале културне, историјске и научне теме, док су
недељне, као завршне емсије, дале сумирање најважнијих и најзанимљивијих
прилога током протекле седмице.
Година промена била је и 1993. када је број
сарадника редакције повећан: из Крагујевца (Југославија) пристигла
је Снежана Миливојевић, док се из Сегедина у Печуј преселио Предраг
Мандић, који су, такође, постали уредници емисија на српском језику.
Исте године – због проширења програмског времена – чланови редакције
морали су водити бригу о реализовању свакодневног деведесетоминутног
регионалног магазина. У овим емисијама су се нашли интервјуи, репортаже
и извештаји лакшег профила који су, између осталих, дали веродостојно
информисање и о културним збивањима на северном делу Војводине (Сомбор,
Нови Сад, итд.). У том циљу било је важно да се изграде добре везе
са појединим културним институцијама и радијским установама у матичној
земљи. На овај начин успостављена је тесна сарадња између Српске
редакције и Редакције за културу при Радио Београду, те Радио Сомбору.
Моментално, након промена у 1998. години,
Српска редакција се радним данима јавља регионалним програмом од
55 минута који се тек на таласима Радио Пачуја шује, а свакодневни
једносатни магазин емитује се у печујској, будемпештанској и сегединској
регији. Добро изграђени свакодневни контакти са српским мањинским
самоуправама, цивилним и културним удружењима, Будимском епархијом,
у могоме су допринели да наше слушаоце брзо, тачно и објективно
информишемо. Овамо се, наравно, надовезују и преко потребна техничка
инвестирања (компјутерска мрежа, ISDN телефонска линија, Интернет)
која су већ у току у Печујском студију.
Сарадници Српске редакције Мађарског радија:
Бранко Чатић, др Предраг Мандић и Миленко
Радић
|
