Matori kauboji iznad soliterskih šuma
Kada je pročitala poruku o Ičvičevom polasku za London, gospođa Tvist je zavrnula slavinu koka-kole i počela da se pakuje, a Ičvič je na ekranu video da se i predstava u Metu približava kraju.
Uspeh trbušnih plesačica bio je frenetičan, matori kauboji odeveni u smoking i frak aplaudirali su i pucali u plafon iz svojih muzejskih koltova, a Pro Forma je let na nebu među zvezdama morala da ponavlja više puta, pa je između pozornice i aule saobraćala kao redovna vazdušna veza. Kada joj je najzad dosadilo, uletela je u Šagalovu sliku i napustila operu, a publika za njom!
Napred je leteo vrhovni vrhovnik, oko njega matori kauboji u smokingu i fraku, s koltovima, u besomučnom koprcanju da se otarase svojih smežuranih babetina koje su lebdele za njima u raširenim svilenim haljinama kao luksuzni slepi miševi.
– Start! – izdali su naredbu tenoristi trbušnim plesačicama koje su poletele i sustigle nebesku povorku i uključile se u vazdušnu jurnjavu.
Preleteli su iznad soliterskih šuma oko Rokfelera i Valdorf-Astorije, a kada je iznad Tu end Vana Pro Forma htela da skrene udesno ka Fordovoj zadužbini, vrhovni vrhovnik je uspeo da je uhvati za lelujave šalvare i odvuče u baštu palate Ujedinjenih nacija. Kružili su iznad kipa sv. DJorđa i najzad sleteli, a polako su stizali i ostali. Vazdušna žurka je nastavljena na zemlji, trbušne plesačice su igrale kukno kolo i druge zavodljive plesove, a matori milioneri su trčali za njima dvosmisleno: u jednom smislu su jurili devojke, a u drugom su bežali od svojih babetina u smežuranim svilama.
Plesačice su takođe bežale, ali u lažnoj panici, trudeći se da ih uštirkani kauboji što pre ulove jer se u tom slučaju umetnost pretvarala u biznis za najdeviznije američke dolare. Matori milioneri su hvatali devojke kao leptirice, recitovali im Mr. Šekspirove sonete i obasipali ih novcem, ali nisu smeli ništa više jer su im babetine pretile luksuznim oklagijama.
Pomoću kamere Ičvič je pratio Mr. Tvista i video ga kako kleči pred Pro Formom i recituje nešto iz Romea i Julije u originalu. Devojci je bilo očito dosadno jer je iste stihove čula i kod kuće kod benzinske pumpe, ali vrhovni vrhovnik nije primećivao da je zamara: hteo je da izdeklamuje celu tragediju!
Ičvič je razmišljao da li vrhovni vrhovnik i kod kuće samo recituje.
“Јебаћу му тетку стринину ако се не туца уредно!”
Ičvič bi takvo ponašanje ocenio nemoralnim; neka dasa izvoli da se trudi ako već zbog njega Ičvič nema slobodan pristup iz Pomaza u London.
Mr. Tvist je bio stvarno dosadan, ali kada je prešao na drugi tom antologije engleske ljubavne lirike, Pro Forma ga je zgrabila za šlic.
Vrhovni vrhovnik se iznenadio i rekao da mora da skokne na momenat u vojni magacin. I dok je on otišao po maskirni kondom, gospođa Tvist je iskoristila priliku da diskretno napusti laboratorijum.
Zaključala je vrata, izašla na Petu aveniju i zaustavila taksi. Kada je čuo da vozaču kaže da je odveze na aerodrom s kojeg ima najskoriju vezu za London, Ičvič je sleteo sa drveta i potrčao, ali se na vreme obuzdao: gospođa Tvist ne zna da je on u Njujorku i da ju je sve vreme špijunirao sa žakarande. Sigurno bi joj bilo neprijatno kada bi saznala da Ičvič poznaje njenu tajnu kako je baratala koka-kolom i feniletilaminom (i to sve zbog njega, Ičviča).
S druge strane, nije smatrao uputnim ni da gospođa Tvist dobije uvid u kontekst njegovog dolaska u Njujork. Kakve veze ima ona s kidnapovanjem londonskog aviona i Ičvičevog ljuljuškanja u gondoli? Kako da joj objasni da je bio nemoćan u šakama tenorista i trbušnih plesačica?
U London treba da stigne kao da dolazi iz Pomaza.
Na bazi te odluke povinovao se tenoristima koji su zahtevali da se iz konspirativnih obzira Ičvič vrati sa njima u Mađarsku. (U tom slučaju izvršeno je samo kidnapovanje aviona, ali ne i otmica ljudi; Ičvič je bio jedini legalni putnik.)
“А није лоше ни да поједем нешто нормално код куће”, mislio je; od njujorških hamburgera već su mu se klimali zubi.
U zoru, kada je žurka u bašti palate Ujedinjenih nacija bila završena i Pro Forma dala dogovoreni znak da je akcija protiv vrhovnog vrhovnika uspešno završena (barem faza zaluđivanja; ostvarivanje nesrećnosti sada već spada u njegov delokrug), pokupili su svoje prnje i otišli u Centralni park gde su bili sakrili avion.
Uzleteli su i napravili krug iznad Dakote iz koje im je mahala Joko Ono, Ičvič se opraštao pogledom od svojih solitera-mezimaca, zatim je preko pilotovog telefona javio babaKoviljki da mu spremi krompir-paprikaš s kobasicom i zelenom salatom.
Spuštao se mrak, a ispod njih se udaljavao Njujork.
– И крофне, с пекмезом – dodao je Ičvič i prepustio se prizoru udaljavajućeg grada.
Soliteri su delovali kao brda: monumentalni prirodni oblici – sazdani ljudskom rukom; razbacani i raznoliki kao Alpi ili Karpati, sa izbočenim, samotnim vrhovima.
A ogromno sazvežđe miliona prozora blistalo je u sutonu kao usijane nebeske oči.