Харун Хасани

Горанске народне песме

Својим родитељима у знак сећања, поштовања и захвалности

Прим. др Харун Хасани рођен је 1940. године у селу Бачка, у драгашкој општини. Гимназију је завршио у Пироту, стоматолошки факултет у Београду. Објавио је преко 35 стручних и научних радова из области стоматологије, социјалне медицине и организације здравствене службе. Као стоматолог-специјалиста и друштвено-политички активиста добио је бројна друштвена и стручна признања за посебан допринос развоју здравствене заштите у општини и шире.

Један је од првих лекара који се вратио у свој завичај (1965). Од тада се не само бринуо и залагао за успешно лечење својих пацијената, већ је и упоредо радио на прикупљању и сређивању библиографске грађе о Гори и сакупљању народних умотворина из овог краја који заокружује овом збирком горанске народне поезије. Од 1999. живи у Београду.

Садржај

• Предговор
• Горанске народне песме
  • Печалбарске песме
  • Љубавне песме
  • Породичне песме
  • Обредне песме (ђурђевданске песме пролећу)
  • Песме о раду
  • Родољубиве песме
  • Успаванке, брзалице
  • Баладе и друге песме
  • Обичајне песме (свадбарске)
  • Шаљиве песме
• Казивачи песама
• Речник мање познатих речи

Предговор

Богатство и разноврсност горанске народне поезије привукли су пажњу бројних научника, фолклориста из земље и иностранства, који су несумњиво дали драгоцен допринос на прикупљању и проучавању овог усменог стваралаштва. На жалост, сва су она била парцијална. Већег научноистраживачког пројекта на сакупљању обилне фолклорне грађе до сада није било на овом локалитету.

Полазећи од чињенице да народна поезија увек одражава ону националну средину у којој је створена и чија је својина и производ, више година пратио сам горански фолклор, слушао и записивао сваку нову песму или варијанту, увек када сам био у прилици да то учиним. Како је расло моје интересовање за овај вид народног стваралаштва, запазио сам да се ради о огромном народном благу, чијих вредности и димензија нисмо били свесни ни ми сами Горанци. Можда је и то један од разлога да се до сада нико није прихватио овог веома сложеног, али за науку изузетно важног посла. Стотину најразличитијих песама снимио сам на магнетофонској траци приликом разних пригодних, обредних и других свечаности и весеља, понекад од даровитих интерпретатора, љубитеља горанске народне песме, у тренуцима њиховог посебног расположења. Ове су песме, верујем, у поетском, мелодијском и садржајном смислу најраскошније, јер приликом њихове изведбе долази максимално до изражаја креативни однос интерпретатора према фолклорном делу. Овај начин рада завршавао се, углавном, регистровањем оних песама, односно варијанти које су у "оптицају", односно које се најчешће певају. Рекло би се, оне које су најчешће у "употреби", иако се овде ради о слободном, невезаном, усменом стваралаштву.

Да бих дошао до старих горанских песама, да бих завршио оне које сам забележио у фрагментима, као и оне горанске народне песме које се певају, махом, у кругу породице, морао сам да круг сарадника проширим. Потребна ми је била шира помоћ и сарадња, како бих могао да дођем до што аутентичнијег фолклорног материјала. У томе су узели учешће преко хиљаду ученика старијих разреда основних школа са подручја Горе и преко двадесет наставника и професора. Свима њима, као и директорима школа, овом приликом изражавам искрену захвалност. Ученици, као сакупљачи горанског народног стваралаштва, вредно су записивали песме на, за ову прилику посебно припремљеном анкетном листу, од најстаријих чланова у породици. У многим школама су наставници књижевности и матерњег језика, први пут до сада, посветили часове наставе усменој горанској народној поезији, са циљем ла се утврди колико она живи код најмлађих, тако да се ови млади истраживачи народног блага појављују и као казивачи народних умотворина.

Сакупља смо фолклорну грађу од поетски надарених људи, обично од старијих жена. Уз помоћ просветних радника на селу и других сарадника, забележио сам веома старе песме и то у архаичном облику, поготову када се ради о баладама, које су баке у дугим зимским ноћима казивале унуцима. Млађим генерацијама су све мање доступне ове песме, што доводи до постепеног одумирања овог жанра усменог народног стваралаштва.

Несумњива је помоћ и мојих пацијената да многе песме добију потпунију садржину и композицију. На овај начин је прикупљен веома обилан фолклорни материјал (песме, загонетке, пословице, прикашке и др.). Предмет мог интересовања била је, углавном, горанска народна песма. После брижљиве селекције, објављујемо оне које нам се чине да су најкарактеристичније, најбогатије. Већина њих се презентирају јавности по први пут. Објављујемо и неке од бројних варијанти, да би се истакао креативни однос народног певача према фолклорном стваралаштву (у књизи су варијанте означене римским нумерама). У науци о фолклору су познате варијанте "као поетске творевине које произилазе од усмене трансмисије народног стваралаштва", тако да су различите креативне способности уткане у интерпретирању народне песме. У нашем случају, слободно можемо рећи да постоји онолико варијаната колико има певача. С правом се наглашава да су "горанске девојке у стању да у сваком тренутку спевају нову песму на стару мелодију". Горанска народна песма до данашњих дана остала је слободна, и даље није фиксирана за одређену верзију, иако се један број ових песама налази на грамофонским плочама и магнетофонским тракама. Ово даје могућност за сагледавање и праћење даљег развоја горанске поезије у данашње време.

Горанска народна поезија, као значајно културно и књижевно наследство, присутна је и у данашњем животу Горанаца у оном обиму колико може да егзистира овај вид усменог народног стваралаштва у руралној средини у време савремених медија и комуникација. На жалост део тога постепено нестаје, изумире, заједно са нестајањем старијих покољења. Горанци су веома одани свом говору песми и својим обичајима, те су се многе песме одржале у архаичном облику до данас. По речима једног од првих прикупљача фолклорног блага на овом подручју, овде је асимилирано певачко благо са читавог Балкана. Горанци печалбари не само да су доносили у свој крај силан певачки материјал , него су му давали нови с мисао и своју идејно- уметничку димензију .

Данас у горанској народној поезији преовлађују лирске и баладне песме, које посебно задивљују поетском лепотом, језичким богатством и садржајем. Она је, уопште узевши, строго реалистичка, везана за време, место, људе мотиве и догађаје у Гори. Ређе ван ње.

Класификација која је овде дата има условни карактер а има за циљ да упути читаоца у структуру и разноврсност горанске поезије. Овде су представљене лирске песме и баладе, које се најчешће јављају као љубавне, обичајно- обредне, печалбарске, хумористичко- сатиричне, или као успаванке и брзалице.

Сликовитост и емоционалност су основни елементи горанске народне песме. Да би то постигао, народни певач стваралачки користи сва традиционална стилска изражајна средства: епитет, компарацију, метафору, хиперболу, персонификацију, симболику, алегорију и др.

О карактеристикама појединих песама овде неће бити говора. Напомињем само толико да је и у горанској поезији присутна балада као лирско епска творевина, где су мотиви повезани са митолошко фантастичним појавама. Међу најстарије мотиве може да се уброји метаморфоза (претварање мајке у кукавицу, а сестру у ластавицу) за мртвим сином братом. Присутна је и општа балканска тема подношења људске жртве новој грађевини.

Циљ овог обимног сакупљачког посла био је, пре свега, да се већи део овог фолклорног блага нађе на једном месту, да се региструју многе старе песме и извуку из заборава, да се јавности презентује богато народно стваралаштво Горанаца, са жељом да то, уједно, буде изазов за будућа истраживања (етномузиколошка, филолошка и др) и да се они који, који су са скепсом и ниподаштавањем гледали на овај посао, увере у фолклорни потенцијал Горе.

Трудио сам се да што аутентичније региструјем сваку песму, да потпуно сачувам говор казивача, задржавајући његову изворност. Уважавао сам сва очигледна варирања у говору у зависности у коме су од 17 горанских насеља записане или снимљене. При редакцији текста моја интервенција се, у највећој мери, сводила на то да се сачувају све форме и особености овог богатог и аутентичног фолклора, исказаног, иначе, у једном специфичном облику, говорном и писаном српско- хрватског језика. Због рационалности текста нису штампане, иначе, богате интерполације, рефрени и др., али то не нарушава при чом основну структуру и ритмику песме.

За остваривање ове збирке горанских народних песама заслуга не припада само аутору, већ и свима онима који су на било који начин помогли да се прикупи ово народно благо и да ова књига угледа светлост дана. Иако им имена нису могла бити овде наведена, аутор им остаје дубоко захвалан на несебичној помоћи, разумевању и подршци. У индексу казивача нису могла бити обухваћена сва имена, већ само она која би била од користи будућим истраживачима (пре свега, етномузиколозима) као даљи извор фолклорних информација.

Пријатно ми је задовољство да се најтоплије захвалим другу Михаилу Звицеру, бившем директору НИРО "Јединство" у Приштини и његовим најближим сарадницима на разумевању, сугестијама, подршци и залагању да се овај пројекат реализује у овој познатој косовској издавачкој кући.

Посебно се захваљујем другу Бехадину Ахмету на корисним стручним саветима утоку рада на овом пројекту и пријатељској помоћи.

Породична топлина супруге и деце, њихово разумевање и подршка, посебан су допринос да истрајем у овом послу.

Враћајући се вредностима које је наш човек вековима стварао под врло специфичним околностима нека ово буде конкретан допринос да се ова оаза на Балкану извуче из анонимности, што је морално право и обавеза савременика, поготову Горанаца.

У мери у којој ће ово дело допринети већем сазнању о богатству народног стваралаштва Горанаца, вратиће ми се део надокнаде за напоран и дугогодишњи рад да се оно презентира јавности.

Пошто је ово прва збирка горанских народних песама, са захвалношћу ћу примити све сугестије, мишљења, критике, пре свега од мојих. сународника, љубитеља горанске народне песме и научних радника који се баве овом проблематиком, како би, евентуално, следеће издање било богатије и потпуније.

Прим. др Харун Хасани

Аутори | Језик | Фолклор | Историја | Уметност | Преводи | О Гори | Библиографија | Везе
Насловна | Промена писма | Новости | Мапа | Контакт