Србијо,
мајчице
Април 1999. године
Ти си, мајчице, стигла на Голготу
Носећи крст свој као своју вољу
И трнов вијенац, печат свом животу -
Твој Симон крстоносац још је у пољу.
Разапињу те разбојници, мајко
И ругају се, помогни сама себи.
Прије пијетлова одрече те се свако,
Саблазнише се, мајчице, како не би?
На крсту своме остављена сама,
Ни сунђер на трску са сирћа пар капи
Да жеђ ти ублажи, што полако слама –
Али дух твој још уопште не хлапи.
«Елои, елои, лама савахтани!» -
Чита се са твојих модрих усана,
Тамо пакла смрти, похлепна, стани,
Зар толико трају три твоја дана?
Попиј намјењену горку чашу боли,
Брзо ће недеља, још мало, мајчице.
Ако пшенично зрно труљењу одоли
Остаје само без живота и клице.
Воскресни, Сербијо – устани, мајчице;
Засијај опет, помрачено сунце,
Ујарми волове, опери каблице,
покишај сјеме, заспи воденице!
Збаци са главе шајкачу, зацјело,
Капу без знака у војничком знаку,
Обуци старо кићано одијело,
Стави на перчин шубару астраганку!
Притегни каницу и лаке опанке,
Затакни за уво босиок, цвијеће свјеже,
Засвирај у фрулу и двојнице танке,
Поведи ситно колце испред Самодреже!
//
Пројекат Растко - Бока / Уметност //
[ Промjена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]
©
2001. "Пројекат
Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије,
издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних
ауторских права. Ниједан
део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне
сагласности. За захтјеве кликните овдје.
|
