Милан Вуксановић-Пуовић

ИМА ДАНА

(из збирке пјесама «Горња земја», Дечје новине, Горњи Милановац 1995.)

Има дана,
Кад воља хоће, разум тражи,било који мотив
За «сламку» се мисаону хвата
А дух твој је свему томе против.
Има дана,
Кад двојство неко у теби завлада,
Умор душевни превлада
Кад си таман, к'о букова штица
А у главу засједне
Уморазмет клица.
Има дана,
Кад се не хваташ пера, убојног мегдана
Кад и празна 'артија
Пркоси и смета.
Има дана,
Кад ти није ни до каквог дана
Кад се мисли и идеје смећу
А нових није, нити се замећу.
Има дана, кад је небо сиво
И све некуд замакне накриво
Као да си ваздан тешке снове снив'о.
Има дана,
Кад се мис'о и за сламку хвата
Кад погубиш и бој и мегдан
Таман да си од кремена саздан.
Има дана,
Кад нема дана
Кад обрнеш ивицом бездана
Јер људска је природа на противсловљима саздана.
Има дана
Кад те страва по ваздана довата
Од сумњи и кошмарних мисли
Кад су им у теби отворена врата.
Има дана,
Празних и понов, невољ дана
Те их к'о Тезеј пређу, сучеш
Бдијеш над њима до судњега дана.

// Пројекат Растко - Бока / Уметност //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.