Izdavaštvo Hercegovačkog primorja

Trebinje, Eparhijski dom, 18. 02. 2001. godine

Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Zahumsko-hercegovačkog i Primorskog gospodina Grigorija u Eparhijskom domu u Trebinju, Saborište "Otac Justin Popović", u okviru programa "Pravoslavni razgovori" u nedelju 18. februara 2001. godine održana je promocija knjiga Zavičajnog muzeja u Herceg-Novom i Manastira Savina pod naslovom "Izdavaštvo Hercegovačkog primorja".

Špiro Lučić: "Ljetopis porodice Lučića i parohije Sutorinske od 1680. do 1930. godine" (priredio doc. dr Duško Lučić);

"Prevlaka – manastir Svetog Arhangela Mihaila";

Mladen Crnogorčević: "Pisma" (priredio Goran Komar);

"Libro ot Gerblja – opisanije čituljah ot mjesta Gerblja" (priredio Goran Komar);

"Pomenik Luštički" (priredio Goran Komar);

Goran Komar: "Svetouspenski manastir Savina u Meljinama kod Herceg-Novog".

Učestvovali su: prof. Višnja Kosović, prof. Vuko Velaš, dipl. arheolog Radmila Ćapin, dr Goran Komar i glumac Hercegnovskog pozorišta Milovan-Mićo Lalović.

Radmila Ćapin, dipl. arheolog

Reč na promociji knjiga Zavičajnog muzeja Herceg-Novi i manastira Savina "Izdavaštvo Hercegovačkog primorja"

Trebinje, Eparhijski dom, 18. 02. 2001. godine

Poštovani skupe,

Do sredine osamdesetih godina, sada već prošlog veka, u Herceg-Novom je postojalo kakvo-takvo izdavaštvo u institucijama, u skladu sa svojim vremenom i ideologijom, da bi od tada nastalo njegovo zamiranje i proterivanje. Kome su i čemu te knjige potrebne?

Na prelomu dva milenijuma, u vremenu sa visoko izdignutim znakom đavola i teškoj borbi sa njim, ne može se sve podvesti pod finansijske izgovore i preče potrebe. "Hleba i igara" treba, ali se ne može meriti potreba za, pre svega vođstvom i živom reči naših duhovnika kao i potreba za istinitim, naučnim, faktografskim informisanjem iza kojih stoje institucije sa svim svojim mogućnostima. Svedoci smo da je postojao samo entuzijazam i napor pojedinaca što je tanka i važna nit ka pokretanju institucija. Zato ću se ovde za trenutak vratiti na kraj 19. veka kada je Mladen Crnogorčević, po Božjem promislu, sam skupljao i objavljivao svedoke naše prošlosti i tako nam ostavio tračak svetlosti i put koji tek danas prosijava svom snagom. Reč je o manastiru Sv. Arhangela Mihaila na Prevlaci kod Tivta, a predanje o njemu naši neprijatelji su, još jednom smestili uz nazadne gusle u poznatu srpsku mitologiju. A mi danas možemo da budemo srećni i počastvovani što prisustvujemo otkrovenju baš te "Prevlačke svetinje", koja je, sada se i arheološki potvrđuje predanje, spaljena, zidovi su počupani, delovi razneti, monasi potrovani ili, prosto rečeno, zatrta je u 15. veku.

Projavljivanjem mirotočivih moštiju pred našim očima se ukazuje izvor vode žive. Radi se o manastiru smeštenom u rimsko kupatilo, odnosno lečilište. Dakle, jedno javno mesto gde su se u Rimskom carstvu mogli nesmetano okupljati progonjeni hrišćani. Vrlo je verovatno da je i apostol Pavle sa svojim učenicima, pohodio Prevlaku. Otkriven je i grob ranohrišćanskog mučenika na koji su nalegle apside crkava građenih od 4. veka. Paralele i sličnosti mogu se naći u Tvrdošu. Tokom ranovizantijskog perioda i ranog srednjeg veka manastir je rušen i obnavljan a u 13. veku naš Sv. Sava je baš tu vaspostavio Zetsku episkopiju, prvu među 10 episkopija Žičke arhiepiskopije. Utvrđeno je, na osnovu grnčarije, da su Srbi, od 6. veka, sigurno prisutni kao monasi i pronosioci vere Hristove sve do Rusije. To je verovatno najstariji božji hram u našoj zemlji.

Pred Vama je atipičan katalog izložbe "Prevlaka Sv. Arhangela Mihaila" koja je održana od 16. novembra do 25. decembra 2000. god. u Herceg-Novom, a ranije je obišla Beograd, Novi Sad i Trebinje. Katalog je atipičan jer nema kataloške odrednice, već kraći istorijski pregled sa arheološkim potvrdama o ovoj fazi istraživanja, i sa fotografijama najznačajnijih eksponata. Ako Bog da, uskoro će izaći i Zbornik predavanja koja su pratila ovu izložbu. To bi bila četvrta knjiga u, od skoro pokrenutoj ediciji "Posebna izdanja" Zavičajnog muzeja u Herceg-Novom. Edicija će iznositi materijalna i duhovna zbivanja važna kako za regionalnu tako i za nacionalnu prošlost. Pokušaće da vrati sjaj obožene, autohtonističke, naučne škole oslobođene vatikansko-germanskih upljuvaka u sve agresivnijem anti-Hristovom, anti-narodnom, anti-srpskom sunovratu Novog doba.

// Projekat Rastko - Boka / Istorija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]

© 2001. "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu"; Tehnologije, izdavaštvo i agencija "Janus"; kao i nosioci pojedinačnih autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne smije se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahtjeve kliknite ovdje.