Зоран Вучић

Како сам преводио Ботева, Вазова, Јаворова, Дебељанова и Јасенова

Дуго већ познајем дела ових песника. Али, поред тога, помно сам ишчитавао неколико антологија које су се последњих година појавиле у Бугарској, а посебно Антологију бугарске поезије коју је сачинио Светлозар Игов, несумњиви тумач и познавалац бугарске књижевности. Тако сам се припремао за превођење, располажући ограниченим временом и врло кратким роком, јер је нови број часописа Савременик посвећен бугарској књижевности морао што пре да буде завршен и припремљен за штампу. Свестан тога ограничења, одлучио сам да од ових песника преведем само по једну песму. Чинило ми се да песме које сам одабрао на прави начин репрезентују своје творце, а уз то желео сам да преведем песме које до сада нису превођене на српски језик. Суочивши се са значајним и великим песницима и песмама строге форме које треба верно, колико је то могуће, пренети у други језик и притом сачувати изворни ритам и музику стиха, на моменте сам наилазио на готово непремостиве тешкоће и у тренуцима слабости помишљао да од свега дигнем руке, односно одустанем. Али вера да има решења, и да ће се она у неком срећнијем тренутку појавити, надвладала је. Она ме је држала, храбрила и подстицала да наставим са започетим послом. И, наравно, све те наизглед нерешиве тешкоће разрешавао сам готово у даху, у тренуцима просветљења, у неком надахнућу које је ненадано нудило добра и занимљива решења. Касније, разуме се, следиле су ситније интервенције и усклађивања, и, наравно, велико задовољство због успешног превођења ових песника са једног словенског језика на други.

Септембра 1996.