Теодор Трајанов

Смрт у равницама

Превео са бугарског Влада Урошевић

Лежим сам, непокретан,
и без престанка струји рана.
Свуд је тишина, до краја света,
само ме рој погребних облака прати
кроз тужни простор са свих страна...
Ах, ко ће ме закопати!

Не чујем горски шум потока,
нити талас што миловање нуди.
Не чувају ме русалке брижна ока,
не плаче нада мном гост ноћних сати -
сова која по месечини блуди...
Ах, ко ће ме закопати!

Шта си видела у сну своме,
о мати - да ли пад неке звезде?
Зашто ли нема поноћних звона да звоне?
Призивам узалуд, о моја мати,
сенке ратничких предака које далеко језде.
Ах, ко ће ме закопати!

Донеси, ветре, прегршт свете земље
са севера, са родне груде!
Осећам целов пун хладне мемле,
спуштају се невидљиви снови на тело затим
и ледени ми сан капци нуде.
Ах, ко ће ме закопати!

Теодор Трајанов рођен је 1882. године у Пазарџику. Умро је у Софији 1945. године. Трајанов је један од родоначелника бугарског симболизма коме је остао веран до краја живота.

Дела: Regina mortua, 1909; Химне и баладе, 1911; Бугарске баладе, 1921; Песма над песмама, 1926; Ослобођени човек, 1929; Пантеон, 1934. и Земља и дух, 1941.