|
|
Пројекат Растко : Бугарска : Уметност Тематски број часописа Савременик Светлозар ИговПризори***Литература је болест неопходна за здравље човечанства. ***Бугарска књижевност је моја истинска домовина, а руска класика - обећана земља. ***Пунокрвној литератури понекад треба пустити и мало крви. ***Има писаца који нешто дају језику и има оних који од њега узимају. То не значи да су први бољи од других. ***То што нас спречава да пишемо књиге у великој мери их и саздава. ***Литература је савест историје. Критика - савест литературе. ***Гете рецензенте назива псима, а Хегел гробарима. ***Када је Пушкин рекао да поезија треба да буде мало приглупа, он није рекао да песник треба да буде глупак. ***Таленат једног ствараоца ме је терао да му праштам и што се праштати не може. Али он је то схватио и није ми опростио. ***Има ли савременог бугарског писца за чијом смрћу би могло да се ускликне онако као што је то чинио Гогољ: "Боже, колико страшно - Русија без Пушкина!" Има ли ко тако да ускликне?
***Одговори које литература даје често наличе на питања. А категорични одговори најчешће долазе у питање. ***Периодизација у књижевној историји врши се тако што се траже границе епоха. А требало би да се траже њихова средишта. ***Сваки жанр налаже ствараоцу свој режим, своју хигијену, свој морал и, наравно, своју дијету. ***Носталгија за минулим у култури може да буде знак здравља, а у политици симптом болести. ***Човек никада неће научити више од онога што је одувек знао и носио у себи. ***Најмучније је разобличавање илузија с којима си се сам заносио. ***Живих родитеља можемо да се одрекнемо, мртвих - никада. ***Мудрост је ако на крају живота разабереш да је све сујета. Али са таквом мудрошћу не може да се започне живот. Нити може да се живи. ***Простор у коме се најдаровитији људи не интересују за књижевност чини ми се скученим. ***Добар човек реагује на неправду праведним гневом. Али тај гнев разара доброту више од неправде. * * *Лаж је пријатан сарадник, али истина је болан сабеседник.
***Добри људи немају народност. Они припадају неком особеном и посебном народу. ***У невремену најјасније се осећа безличје. ***Постоји ћутање које још не познаје речи. И ћутање које их је надживело. ***Проблем старења није у томе што се приближава смрт већ у томе што не можемо или, тачније не желимо да разумемо једну промену у себи и да се њој прилагодимо. ***Бугарин лакше даје првенство сили него првенство уму. То је најбољи доказ да још у себи није превазишао роба. ***Нема ништа страшније од роба који се ослободио да би господарио. ***У себе човек не може да буде затворен. Затворен је у свету. ***Злурадост се рађа тамо где умире радост. ***Бес анђела страшнији је од беса ђавола. ***Тирани су најчешће робови својих лакеја. ***Смех жене је од ђавола, а мушкарца од Бога. Страх жене је од Бога, а мушкарца од ђавола. ***Горди не завиде. То самоуважавање их спречава да се самопонижавају. Зато што је завист самопонижење. ***Сеоски моралисти говоре у пословицама а градски у сентенцама. ***Темперамент је природа а карактер историја човекова. ***Човек и човечанство имају у изобиљу све што је људско љубав и мржњу, трудољубивост и лењост, борбу и примирје, гнев и доброту, егоизам и широкогрудост, убиства и саможртвовања, умност и глупост, даровитост и бездарје, лепоту и грозоту. Људско море просто ври у том преобиљу. А у њему као скупоцени ретки бисери постоје само светост и мудрост.
Светлозар Игов (1945) историчар књижевности, критичар, песник, есејиста, преводилац. Завршио је словенске језике на Софијском универзитету 1966. Специјализирао је словенске књижевности у Загребу и Београду. Радио је као уредник у више књижевних часописа и као професор словенских књижевности на универзитетима у Софији и Пловдиву. Почео је да објављује 1960. Његови текстови превођени су на све европске и светске језике.Светлозар Игов објавио је више десетина књига од којих су најпознатије: Историја бугарске књижевности 1878-1944, Ружни пачићи, Монографија о Иви Андрићу. Одлично познаје српску књижевност и активно преводи српске писце: Милоша Црњанског, Душана Матића, Васка Попу, Миодрага Павловића, Јована Христића. Треба истаћи његов велики допринос целовитом представљању Иве Андрића у Бугарској. |
