Projekat Rastko - Bugarska

Autori
Jezik
Folklor
Istorija
Umetnost
O Bugarskoj
Bibliografije

Пројекат Растко : Бугарска : Уметност

Тематски број часописа Савременик
"Бугарска књижевност јуче и данас"
1996


Стефан Цанев

Превео са бугарског Мила Васов

Када се рађа песник

Марији Башевој

Када се рађа песник
небо отвара
своја стара врата
и бог мирно клечи на прагу
јер рађа се нова васиона,
када се рађа песник.

Када се рађа песник,
џелати узимају
своје секире,
окрећу тоцила, радосно певуше -
џелати неће бити без посла,
када се рађа песник.

Када се рађа песник,
Сократове лобање ломе ковчеге
и свирају због цеваница и пршљенова -
мртви се поново рађају,
када се рађа песник.

Када се рађа песник,
велика звона
буде децу,

она се облаче као за празник, весело јуре:
На свадбу или на смрт смо позвани?
- када се рађа песник.

Када се рађа песник, само мајке плачу,
забрађују се сумраком,
ужаснуто пиље у празну колевку
за себе мајке ништа не рађају,
када се рађа песник.

***

Носите своју нову одећу, момци -
падамо док ходамо.
умиремо док спавамо.
Питања ове планете
можда ћемо решити,
можда нећемо...

Али не реците: сутра ћемо бити лепи.
Не реците: сутра ћемо бити срећни.
Не реците: сутра ћемо бити, бићемо...
волећемо сутра,
сутра ћемо бити вољени.
Носите своју нову одећу, момци -
падамо док ходамо,
умиремо док спавамо.
Не реците: сутра ћемо почети оно велико,
данас ћемо уштедети новац да бисмо се прехранили.
Не реците: сутра ћемо бити поштени,
а данас ћемо се тихо
провући...
Носите своју нову одећу, момци -
падамо ходајући,
умиремо сањајући.
Не реците: сутра ћу вичући на тргу
рећи истину, а потом - на ломачу!
На ломачу, али сутра. А данас издржите,
данас морамо
да прећутимо...
Носите нову одећу, момци -
падамо док ходамо,
умиремо док спавамо.

Апокалипса

Све ће доћи на своје место:
вратићемо земљу људима -
биће довољно хлеба и меса,
јаја и поврћа;
индустрија ће наша бити
модерна и еколошка -
имаћемо колико хоћемо
фрижидера, конзерви, веш-машина и телевизора;
обуздаћемо инфлацију,
лев ће бити конвертибилан -
нећемо просити бедне доларе
као неваљала деца пред вратима Европе;
средићемо наше националне
и међународне односе -
све ћемо средити,
све ћемо решити...
Али, кажите ми:
шта да чинимо са нашим душама?

 

Стефан Цанев рођен је 1936. године. Песник и драмски писац. Дела: Сати, Песме и поеме, Спасите наше душе. Драме: Последња Сократова ноћ, Друга смрт Жане Дарк и др.