[Projekat Rastko - Bugarska]

Пројекат Растко : Бугарска : Уметност

Тематски број часописа Савременик
"Бугарска књижевност јуче и данас"
1996

Павел Матев

Превео с бугарског Момир Тодоров

***

Као што птица небо тражи,
тако и ја стремим спокоју.
Чујем како ми срце прескаче
и ломи се ритам у строју.

Немирно је напољу. Ветровито.
А са оближњег небеског хоризонта
враћа се киша и љутито
почиње да пада уз заповедни тон.

Окаснеле птице опет плачу
над срушеним гнездима...
А то што срца прескачу
не значи да чекамо беду.

Наставља се стрмина пута.
И од кривине до кривине
аритмични пулс обавезује
да се најзад до спокоја винем.

Дај, дај Боже да га нађем
не у склоништу где је простор тих,
не тамо где ће бити преварен,
већ уз један умиљати стих.

***

Да ли неизречене речи пеку,
зар укроћена крв хучи,
или ново јутро отвара
моје успаљене очи?...

Знам већ како промичу пожари
преко трава, преко жита, преко душа,
или како се растају другари
и идеал се један руши.

И замиру заборављене буре,
као да у свему престаје глас.
Али отроване температуре
гуше сваког од нас.

И овако се стаде топити
као танка воштана свећа.
Тражиш да те огреје сиротињска срећа,
на коју се можеш ослонити.

Пред очима ти предодређен понор,
који предсказује смрт и крај,
и једна незаштићена Домовина,
која је обећавала рај...

Павел Матев рођен је 1924. године. Био је председник Савеза бугарских писаца и министар културе Бугарске. Објавио је више књига.