|
|
Пројекат Растко : Бугарска :
Уметност
Тематски број часописа Савременик "Бугарска књижевност јуче и данас" 1996
Пејо Јаворов
Благовести
Превео са бугарског Зоран Вучић
Прохладан лахор анђеоског крила,
анђеле, дете,
на мом знојем орошеном челу
зефирни додир анђеоског крила;
а мене њише нежан сан...
И зора већ зори ван.
Неземаљска арија сред ноћи,
песмо, дете,
мелодија чаробна сред ноћи
успављује и љуља мисао:
а напољу свиће нова зора
и празнична одјекују звона.
Душа моја тугује и ћути,
сузо, дете,
моја душа болује и ћути
- и сузе су засениле очи:
предајем се празничној звоњави
у сну овом јутарњем на јави.
Пејо Јаворов (Пејо Тотев Крачолов) рођен је 1878. године у Чирпану. После
више покушаја извршио је самоубиство у Софији 1914. године. Јаворов је имао
несрећан и драматичан живот, а његово песништво заузима значајно место у бугарској
књижевности.
Дела: Песме, 1901; Несанице, 1970; Хајдучке чежње,
1909, и Сенкама облака, 1910.
Аутори | Језик | Фолклор | Историја | Уметност | О Бугарској | Библиографија
Насловна | Новости | Мапа | Контакт
|