Николај Лилијев

***

Превео са бугарског Влада Урошевић

Небо је плаво до бесвести,
пољем се празнични звук клати,
тамо ће моју душу пут одвести
ка даљинама непознатим.

Заборавом ће засути време
рој таласа који се злати
и моја ће душа да стреми
ка даљинама непознатим.

А чим безбрижна јесен
сањарије духа засени затим,
она ће уздахнути као песма
над таласима разаслатим.

Николај Лилијев (Николај Михајлов Попиванов) рођен је 1885. године у Старој Загори. Умро је у Софији 1960. године. Лилијев је изразити представник бугарског симболизма који је достигао поетско и формално савршенство.

Дела: Птице у ноћи, 1918; Месечеве мрље, 1922; Песме, 1932; Одабране песме, 1960.