Мирела Иванова

Превео са бугарског Мила Васов

Једно за другим

Не знам шта је, али није оно.
Недостаје ми дом, стрпљење и Панајот,
незнане и нежне ненужности,
које ме терају да се осмехујем ујутру
и нуде ми раме током дана,
недостају ми дани у којима
бих припадала себи, када бих поново читала
"Рат и мир", палила свеће за мртве,
ходала по киши,
али немам
обућу за кишу, а по продавницама
нема обуће, кишних мантила и термоса,
у којима би чај остао топао
до увече, а опет, недостају ми вечери
кад пијемо чај, када су
одложена оружја породичног рата,
а на послу је било мирно
и речи одишу слободом и будношћу,
и опет недостаје ми
треће око,
да бих открила шта је, ако није оно.

Унутрашње крварење

Твоја крв не осећа потребу за доживљајима.
Довољно је
што на њеном дну спавају твоја деца,
спавају и не буде се.
Рђају несаграђени бродови,
потонуле галије, стихови, наде.
У плићацима - облаци комараца,
у дубину нико не сме да се загледа.
Није издржао дух који је у боци закључан,
није издржао, није издржао.

Острво Тасос

То је: море, кипариси и куће,
плаво, зелено и бело.
Пурпурно плаво,
ватрено зелено.
црвено бело.
Само су твоје усне
ознојеније од овог пејзажа.

Елементарна честица

Над тобом кружи свет, кружи, кружи,
промуклог гласа, засићеног кљуна.
На поду лежи твоје тело...

па да мрак и сви ће
пада мрак и свиће
пада мрак и свиће

Мирела Иванова рођена је 1962. године. Иванова је врло занимљива и значајна млада песникиња која већ стиче своје место у савременој бугарској књижевности. Уређује часопис Икар.
Збирке песама: Камена крила, Усамљена игра, Шапати, Памћење детаља и Растављање играчака.