Projekat Rastko - Bugarska

Autori
Jezik
Folklor
Istorija
Umetnost
O Bugarskoj
Bibliografije

Пројекат Растко : Бугарска : Уметност

Тематски број часописа Савременик
"Бугарска књижевност јуче и данас"
1996


Љубомир Русанов

Превео са бугарског Мила Васов

Јесењинов монолог

Дођох, преузех ваш град, а потом рекох: Баста,
а ви сте помислили да ћу вас вечито увесељавати.
Педантне душице, зашто заузимате место за столом,
зар од мог срца да себи прибављате хлеб?

У мени су подскакивали ждрепци са златним ноздрвама,
брезе су за мене сачувале најнежније лишће.
Умирао сам са псићима риђим на рогожи
водећи за руку август - ту скитницу стару.

За песме, које су ме као да сам свећа топиле,
шта сам добио од ваших испружених руку?
Новац и слава - капи у океану среће,
и њена љубав - киселина у отвореном срцу.

Главо наивна, како поверова, па остави
отворена враташца ка детињству и дому?

Али ти јури, тројко закаснела, ја сејем
године, током којих ме је мајка чекала сама.

И завршава се пут. Заувек опраштам степи.
Тако ће проћи овај тужни хулиган.
Месец се уморно прозева с неба,
висећи као проклетство и вечна нада.

Летећи Холанђанин

Обала је била далеко, али неко је викнуо: Близу је!
И ми - измучени, злобни морнари, поверовасмо.
Напрегнусмо мишице, завезасмо кошуље на јарболе
и брод крену - песмом и вревом испуњен.

О, како смо очекивали галебове - очи у небо
потонуше.

Нисмо знали за сан, младост нам оде у ветар.
А наше драге као да је море гутало.
Само је глас капетана понављао: Видим га.

Од јутра до вечери својим смо знојем корито гланцали
све више је било мрља, на трулеж су мирисале даске.
И неком сину - безнадежно су платна разапета.
И крену глас - капетан је слеп, капетан не види.

Ми, некад снажни морнари, бешумно се скуписмо
монсун је росио златну препланулост,
са младим морнарима пили смо рум и боцама гађали
рибе.

Само по мраку слушали смо шапат:

Запљусну нас талас, вртлог је чекао плен.
Онда се са свих страна зачу: Капетан!
Ка командном мосту појурисмо - мутна бујица
уплашених идиота,
али напред није било никог, није било капетана.

 

Љубомир Русанов рођен је 1962. године у селу Мечка код Плевена. Студирао је бугарски језик на Универзитету Са. Климент Охридски у Софији. Један је од власника и уредника издавачке куће ПАН у Софији.

Објављене књиге: Велика Планина, роман, Дупла судбина, песме и Мртви брат, песме.