Иван Радоев

Превео са бугарског Мила Васов

Успомена на пчелара

То је успомена на човека у сунцокрету!
Велики небески човек!
Равница, равница, равница, равница -
мирис меда и хлеба - то је мој отац.

Сада немам осећај за космос
као она мала животиња.
Лишен сам божје милости.

На прагу је заспала једна бела душа.
Хроми коњ намотава сушно време око ђерма.
И један стари немачки барометар на зиду. 1989.

Тигрић - Свитац

Тамно је. И са богом и без њега. И са ракијом је тамно.
Дрво изниче са много душа.
Срећници су отишли да се диве Нијагари -
ја засадих тигрића да се дивим самом себи.

И настаде тих вечерњи поредак у једној од мојих душа.
Драго моје, што те имам одавно, где си?
Како је лепо што ти песме пишем!

Колико је вечно што сам негде и ја на путу!
Када цео свет умире од старе омразе.

Сваки свитац светли са једним петпарцем.

1989.

Иван Радоев рођен је 1927. године а умро 1994. Био је драматург Народног позоришта у Софији. Аутор је више позоришних дела која својом вредношћу остају међу најбољим достигнућима бугарске драматургије. Објавио је више збирки песама.