Пројекат Растко : Бугарска

Блага Димитрова

БАЛКАНСКИ КРСТ

1999, лето

превод с бугарског
Зоран Ђерић

Балкански крст

Наше распеће – клетва
да се сам разапнеш на крст
између крајности.

Гатара

Ошишана на голо месечина вампирица
изнад тамних јагодица Балкана
гата будућност по незараслим ранама прошлости.

Предсказање

Најлепши део мог живота:
рат, бомбе, евакуација,
затамњење. Имадох 20 година.

Оријентир

Идем против ветра – то је мој правац.
Чим се ветар стиша, ја наступам. Где сам?
Свиреп, поново фијуче. Где – код куће!

Таоци

Таоци смо
сенки прошлости
и будућих маглина.

На раскршћу

Сама сам одабрала инат
неодлучне раскрснице
и облачне хоризонте за судбину.

Када?

На крају хиљадугодишта,
као на крају дана –
смрачује се... Када ће да смркне?

Од оштрих речи

Махнито браним језик
од оштрих речи – гутам га целог,
нека меке трује, а не Говор!

Балкански резерват

Живот ми је од почетка до краја
био мета у лову усред резервата.
А речи – издајнички трагови.

Носталгично

Мачка се умива на прагу.
Драг гост стиже из далека.
Благословени доме, где си?

Балканска судбина

Брат брата убија. И мајка пали
две свеће – за мртве и за живе.
Једнако горе и сузе.

Ембарго

Ембарго на гостопримство,
на успомене, пејзаже, друмове, сусрете, смех,
ембарго на наду за Сутра.

Балканизација

Доста са људским правима!
Балканизираћемо Европу:
терор, раздори, закрвављеност довека!

Ветар са Косова

Слепа косидба коси Косово.
Свој против свога. Коса звижди –
као звечарка – све по нама, по нама.

Немогуће

Црногорац Данило Киш постигао је немогуће:
сам је расплео балкански чвор зла
и развезао се - ослобођен од паклене мржње - Човек.

Избављење

Језици су нам разумљиви, зато се до крви препиремо.
Треба ли граничну Кулу да мењамо за Вавилонску –
вековни спорови скраћују се споразумом.

Калем

Здравац се пресађује
из руке на руку.
Бол – од речи до речи.

У Дунав зарони да видиш будућност

Волтини лукови ослепљени
нафтом, гордо пливајуће мрље,
и мостови с преломљеном кичмом.

Ђаволски рог

Балканско полуострво – погледај карту:
по облику и природи рог је изобиља,
али је до руба испуњен мржњом, крвљу и жалошћу.

Карма

Балканска вековна карма:
наша деца као од куге беже
далеко од тебе, земљо хранитељко!

Хомо Балканикус

Опак-преопак си ти, Хомо Балканикусе!
Најближе обрћеш на најдаље,
најдаље – на најближе. Прети ти усамљеност!

После празника

Најочекиванији празник
Слободе
воде најсуровији радници.

Преизвесна неизвесност

Одакле год да потегнеш
и директно и искоса за Косово,
стићи ћеш до кости без вести.

Мимоићи ће нас 21. век

Сви мостови су порушени.
Нема начина да Нови век
стигне до Балкана.

Грешке природе

Ракета је грешком пала на Горњу Бању.
Ракете грешком погађају воз, аутобус и децу.
Човечанство, ти си највећа грешка!

Салутирање новом миленијуму

Павиљони на хоризонту.
Кристалне куполе до облака.
Раскош и атракције. Салутирање бомбама!

Последњи балкански мост

Сви мостови су отишли у пепео и дим.
Остао је само један непорушен –
мост на онај свет.

Неспасиви

Свима је дошло до грла.-
Вичемо да их треба спасавати.
Али ко ће да нас избави од нас самих?

Наследство

Туђи и домаћи судбоковачи и картокројачи
су закопавали по нашој земљи
уместо са златом – ћупове са барутом.

Без коментара

Није нам потребан Нострадамус,
да предвиди Апокалипсу –
довољно је да завиримо у себе.

Простор без одјека

Туђе пространство с опаком акустиком.
Како те пробада сопствена вика!
Али, ко ће да те чује и ко ће да ти узврати?

Мистика

Преживели гласови се даве у вреви.
Али зато страховито силно јече
гласови мртвих у родном крају!

Ноћ над Косовом

Море непрегледне таме.
Ни огањ, ни прозор, ни звезде.
Само крик птице као надгробни плач.

Све се заборавља

Ватра се не гаси ватром.
Крв се не пере крвљу.
Погибија се не искупљује погибијом.