|
|
Ничка БечеваСемантичка структура речи као модел представљања полисемије у двојезичним речницимаНаучни састанак слависта у Вукове дане, 30/1, стр. 111-117.Основно питање израде двоjезичног речника jе питање о еквивалентности лексикалних jединица у левоj и десноj страни речника. У двоjезичноj лексикографиjи jе битно и коме jе намењен речник - носиоцима или корисницима jезика, исто тако каквог типа jе речник - активног или пасивног типа. Руски академик Л. В. Шчерба пише да jе за свака два jезика потребно израдити четири речника (цит. по Гаку 1995, с.53). Еквивалентност jезичких jединица, како пише Арнољд (1976, с.12) jесте (означава) њихова функционална истоветност. Са тачке гледишта двоjезичног речника постоjе два типа еквивалената - jедан jе семантички, а други - преводни (функционални). Семантичка еквивалентност постоjи између лексикалних jединица чиjи се тумачења поклапаjу. Преводна еквивалентност постоjи између лексикалних jединица коjе имаjу истоветне функциjе у истоветним контекстима (цит. по Легурскоj, 2000, с. 15). На пример, српска реч гуска и бугарска гъска су семантички еквиваленти у значењу ‘назив за крупниjе птице пловуше рода Anser..., домаћа припитомљена врста, женка те врсте’ и у значењу ‘глупа, ограничена женска особа, глупача’. Што се тиче значења ‘глупа женска особа’ српске речи глупача, будала, ћурка, луда су функционални (преводни) еквиваленти. У зависности од типа речника - активан или пасиван, т.j. да ли jе он намењен да ствара текст или да дешифрова текст, лексикограф може да изабере (да понуди) два типа преводних еквивалената - обjашњаваjући превод и функционалан превод. Анализируjући с ове тачке гледищта постоjећи Србохърватско-български речник А. Игова и Бугарско-српскохрватски речник М. Младенова, видимо да у њима аутори траже неко средње стање, коjе не исцрпљуjе ни семантичку, ни функционалну еквивалентност. Сличан проблем постоjи не само код двоjезичних речника, већ и код jедноjезичних (дексриптивних) речника. Због тога неки научници предлажу стварање нарочите шеме, еталона, матрице семантичке структуре речи. Ово je своjеврстан модел њене полисемиjе. Таj модел не зависи од дваjу jезика коjа се упоређиваjу. Помоћу овог модела jе могуће да се представи семантичка структура сваке речи у датом (одговараjућем) jезику. О универзалности овог модела сведочи и чињеница да конкретно ову шему, о коjоj ће бити реч даље, израдила jе моjа колегиница из Института за бугарски jезик Палмира Легурска, на основи опет блискосродних jезика - бугарски и руски (Легурска 2000). Видећемо да ова шема (матрица), коjа Легурска назива апстрактна семантичка структура речи, слободно може да се користи и за бугарски и српски jезик. Разуме се, овакав еталон ниjе универзалан за читаво лексикално мноштво. Оно мора да се подели на лексико-тематске групе и за сваку групу да се изради посебан еталон. О именици у енглеском jезику сличан модел даjе И. В. Арнољд. Ауторка предлаже одредити семантичке особине сваке именице у зависности од тога коjоj лексико-граматичкоj групи припада. У пракси то значи да ако знамо jедно од значења речи и њену припадност одређеноj лексико-граматичкоj групи, друга значења речи могу да се предскажу са довољном вероватношћу. Стварање апстрактне семантичке структуре речи има две претпоставке. Прва jе да полисемиjа jе закономерног карактера, т.j. секундарна значења речи се одређуjу њеним примарним значењем и њеном семантичком карактеристиком као члан неке одређене лексико-тематске групе. Друга претпоставка jе да лексико-тематске групе су отворени лексикални системи. У њих се укључуjу нови називи коjи испуњаваjу семантичке захтеве групе (Легурска 2000, с. 18). Стварање апстрактне семантичке структуре речи jе могуће после детаљне анализе лексикалних значења у постоjећим дескриптивним речницима конкретног jезика и њихове типологиjе. Посебна значења се разврставаjу по могућим за предметна имена типовима: 1. примарно значење; 2. секундарна значења: ликовна метафора; номинативна метафора; метонимиjе. На таj начин у апстрактноj семантичкоj структури речи испод одговараjућег броjа се набраjаjу сви типови значења речи као члан конкретне лексико-тематске групе. Типови значења речи су представљени на метаjезику. Посебне ћелиjе апстрактне семантичке структуре се пуне у зависности од тога да ли неко значење постоjи реално, у говору. У ретким (изузетним) случаjевима реч поседуjе пуну семантичку парадигму. Чешће се запуњаваjу само неке ћелиjе модела, а неке остаjе пусте. Запуњене ћелиjе показуjу наjтипичниjе случаjеве полисемиjе конкретне лексико-тематске групе. Незапуњене ћелиjе се разматраjу као потенциална могућност речи да развиjе овакво значење. Ред посебних секундарних значења у семантичкоj структури речи одговара њиховоj типичности за сваку лексико-тематску групу. На таj начин апстрактна семантичка структура речи илуструjе системни карактер лексике (у овом случаjу предметне лексике) и нарочито системни карактер полисемне (вишезначне) речи (Легурска 2000, с. 18). Проверимо како делуjе (функционише) оваj модел на грађи српског и бугарског jезика. Упоредимо речи из лексико-тематских група "животиње" и "биљке". Модел, шема именице из групе "животиње" изгледа овако: 1. ‘животиња датог вида’ (примарно значење, основа за успостављање семантичке еквивалентности српске и бугарске речи) 2. ликовна метафора: ‘човек, окаратерисан по одређеноj особини, коjа се приписуjе овоj животињи’ 3. номинативна метафора: ‘предмет или део предмета, сличан овоj животињи по облику или по функциjи’ 4. метонимиjе: 4.1. ’крзно животиње’ 4.2. ‘месо животиње’. Да упоредимо српску реч видра и бугарску видра. Ове речи се поклапаjу у значењима ‘звер из породице куна, коjа живи поред вода и храни се рибом’ (примарно значење), и ‘крзно те животиње’ (метонимично значење). У српском jезику ова реч даjе и ликовну метафору, т.j. има и фигуративно значење ‘врло окретна, сналажљива особа, мудра и лукава особа’. У бугарском таквог значења нема. У пару гуска - гъска налазимо поклапање у примарном значењу ‘птица пловуша рода Anser; домаћа припитомљена врста; женка те врсте’, у ликовноj метафори ‘глупа, ограничена женска особа’, у метонимиjи ‘месо те животиње или jело од ње’. У спрском jезику постоjи и номинативна метафора ‘назив предмета коjи своjим обликом подсећа на гуску - врста ноћног суда; помични део млинског коша; велика дугуљаста земичка’ и т.д. На сличан начин могу да се размотре и речи из лексико-тематске групе "биљке". Еталон, шема ове групе изгледа овако: 1. ‘одређена биљка’ (примарно значење) 2. метонимиjе: 2.1. ‘плод биљке’ 2.2. ‘jело од биљке’ 2.3. ‘биљка или њен део као зачин’ 2.4. ‘индустриjски производ од биљке’ 2.5. ‘сточна храна од биљке’ 2.6. ‘део (комад) земље где се гаjи ова биљка’ 3. ликовна метафора: ‘човек или предмет окарактерисан по одређеноj особини, коjа се приписуjе овоj биљци’ 4. номинативна метафора: ‘предмет или део предмета сличан овоj биљци по облику или по функциjи’. Ако упоредимо ср. бадем и б. бадем, видимо да се они поклапаjу у примарном значењу и у метонимиjи ‘плод овог дрвета’. У Речнику српскохрватског књижевног и народног jезика постоjи и номинативна метафора ‘краjник, свака од двеjу жлезда коjе се налазе с обе стране улаза у грло’. У бугарском такво значење не постоjи, мада jе назив овог органа опет "биљна" номинативна метафора - сливица. Као што се види, чак и за два блискосродна jезика какви су српски и бугарски, стварање и коришћење апстрактне семантичке структуре речи jе неопходно. Примена ове шеме у лексикографскоj пракси даjе велике могућности стручњацима: 1. Еталон даjе сва могућа значења речи; 2. Еквивалентност леве и десне стране двоjезичног речника заснована jе на семантичкоj еквивалентности речи, коjе се тумаче на jедан те исти начин у оба jезика; 3. Преводна или функционална еквивалентност исто jе заснована на семантичкоj еквивалентности и тражење функционалних еквивалената у оба jезика се дешава у подсистемима посебних лексико-тематских група као елементи целине. Литература: Арнољд 1976: И.В.Арнольд, Эквивалентность как лингвистическое понятие. - Иностранные языки в школе, N 1. Гак 1995: В.Г.Гак, Двуязычный словарь активното типа. В: Язык - система. Язык - текст. Язык - способность. Москва, РАН, Институт русского языка, с.53-62. Легурска 2000: П. Легурска, Абстрактната семантична структура на думата и значението й за целите на двуезичната лексикография. В: Чуждоезиково обучение, N 1, с. 15-20. С. Ристић, М. Радић-Дугоњић, Реч. Смисао. Сазнање. Београд 1999. Речници: А. Игов, Сърбохърватско - български речник, София, 1978. М. Младенов, Бугарско-српскохрватски речник. Речник на българския език, Издателство на БАН, София, 1977 -. Речник српскохрватског књижевног и народног jезика, Институт за српскохрватски jезик, Београд, 1959 -.
Апстрактна семантичка структура (модел) именице из лексико-тематске групе "животиње" гуска - гъска Значења Српски jезик Бугарски jезик
Апстрактна семантичка структура (модел) именице из лексико-тематске групе "животиње" вук - вълк Значења Српски jезик Бугарски jезик
Апстрактна семантичка структура (модел) именице из лексико-тематске групе "биљке" бадем - бадем Значења Српски jезик Бугарски jезик
Апстрактна семантичка структура (модел) именице из лексико-тематске групе "биљке" буква - бук Значења Српски jезик Бугарски jезик
|
