Пројекат Растко : Бугарска

Радост Иванова

Југословенском читаоцу

Ова књига, представља покушај интерпретације промена насталих крајем и после 1989. године у Бугарској, са становишта етнолога и фолклористе. У потпуности је сачињена на основу мојих сопствених посматрања и документације, а неки делови су писани док су догађаји које она описује трајали. Књига је изашла на бугарском језику 1997. године. Допуњена још једном студијом, она је објављена и на енглеском под насловом Folklore of the Change. Folk Culture in Post-Socialist Bulgaria.

Истина је да су друштвено-политички догађаји у Бугарској и културне манифестације које су у њима настале далеки и туђи странцима. То, међутим, тешко може да се тврди за Југословене, јер међу културама бугарског и српског народа има више сродности но разлика. А у многим погледима промене које се дешавају у наше две земље, рађају сродне доживљаје и аналогне културне реакције. Ако научници данас упорно отварају питање европског етнолошког дијалога, за нас, по мом мишљењу, он треба да започне управо овде, на Балкану.

Читајући књигу, Југословен може себе да открије у Бугарину или да боље оцени "своје" на фону "другог", "различитог". Живот и брзе промене у њему изискују да се добро познајемо и разумемо, јер смо суседи, а Балкан је наш заједнички дом. А није ли то и циљ наше науке – да допринесе спознавању света у коме живимо и нашег места у њему.

С обзиром на то да је књига у потпуности посвећена актуелним догађајима и чињеницама, читалац ће открити једно савремено схватање фолклора. Фолклор се при томе не схвата само као наслеђе прошлости, већ као културни феномен који се рађа и у новим условима живота и непретстано мења свој облик. То схватање није туђе и неким југословенским фолклористима, што ми улива наду да ћу бити схваћена у Југославији.

Нећу да кријем да ме је предлог Ивана Чоловића да објави моју књигу на српском језику у његовој "Библиотеци XX век" јако дирнуо. Прво, зато што је тај гест учињен у изузетно тешком тренутку економског стања наших земаља. И друго, зато што ће моја књига постати доступна људима чији сам језик, књижевност и културу изучавала од најранијег доба. Издавачу, колеги и истомишљенику у науци желела бих да искажем своју најсрдачнију захвалност. Захваљујем и преводиоцу, колеги Дејану Ајдачићу.

Софија, 17. фебруара 2000.

Аутор