Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder  
Biblioteka slovena u Albaniji i albansko-slovenskih kulturnih veza

Autori
Jezik
Folklor
Istorija
Umetnost
Prevodi
O Albaniji
Bibliografija
Linkovi
 

Пројекат Растко Скадар: Становништво словенског поријекла у Албанији

Митар Пешикан

На крају рада научног скупа
"Становништво словенског поријекла у Албанији"

Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године

Уважени чланови Предсједништва,
Поштоване колегинице и колеге,
Домаћини и гости!

Имам осјећај, а вјерујем и други учесници, да ће ови наши тродневни разговори, у тренутну кад их приводимо крају и прије закључног слова организатора и домаћина, некако бити цјеловитији и заокругљенији ако им неко од нас који смо се овдје нашли као гости дода неколико општијих ријечи. Узео сам то на себе будући да сам у односу на организатора, на црногорски Историјски институт у статусу госта из друге средине и друге професије, иако се овдје на Цетињу осјећам и као домаћи, будући да сам некада давно био ђак Цетињске гимназије, која се тада налазила на двадесетак корака од нас, у некадашњем Даниловом двору.

Цијела наша историја откад je можемо пратити па до данас прожета je сусретима и додирима с другим народима и културама, додирима историјским, етничким, језичким, културним и духовним, симбиозама и сучељавањима. Пратили смо увијек у својим професијама и дјелатностима и на своме етничком и државном тлу компоненте које су уградили други народи, међу њима и српско-албанске и шире словенско-арбанашке односе и везе. Историјска и научна материја не може се пресијецати на државним границама као предмет кључне обраде и свестраног испитивања, па je и тло Албаније било стални предмет пажње и интереса у разним нашим дисциплинама.

Заслуга je Историјског института и његових посленика што je сагледао несумњиву потребу да се у једном цјеловитом, свестраном и комплексном приступу освијетли словенска компонента у данашњој Албанији. Та je компонента била снажно укоријењена још од доласка Словена на Балкан, уносила свој историјски и цивилизацијски удио, а онда се вјековима утапала, гасила и ишчезавала, дијелом у спонтаним процесима, дијелом и због силе и безакоња а у вријеме које памтимо и због изостанка бриге и заштите матичне државе, те се гасила брже него што би доносили спонтани животни и историјски закони. Али остали су трагови и остала je историјска истина, као и наша дужност да je објелодањујемо.

Замисао Историјског института потпуно се оправдава, три дана овога скупа обиловала су резимирањима досадашњих сазнања, њихових продубљивања и давањем нових елемената и спознаја, даљим корацима у обради ове теме и њеној синтези, документованости и објективизацији. На овом скупу имали смо доста прилике да учимо једни од других, да провјеравамо и дограђујемо сопствена сагледавања, и вратићемо се обогаћени тим спознајама, као и са свијешћу да je направљен један значајан корак даље у освјетљавању словенске компоненте и словенске нити у Албанији.

Заслуга за тај корак, а истовремено и наше осјећање признања и захвалности, припада нашем домаћину - Историјском институту СР Црне Горе, који је конципирао, организовао, припремио и омогућио ову тродневну научну трибину. У томе je дао удио Институт у цјелини и његови сарадници, али се тај велики и плодан труд за нас у великој мјери персонификује у доприносу и неуморном залагању које смо сви имали прилике да уочимо и осјетимо - професора Јована Р. Бојовића.

За једну овакву историјску тематику није могло бити прикладнијег мјеста него што je древно Цетиње, које цијелим својим бићем одликује нашу историју, које je било огњиште и искриште црногорске државе, али истовремено и завјетне мисли о обнови општесрпске државе и ослобођењу Српства, па и шире мисли о јужнословенству и враћању Балкана балканским народима.

Цетињу и Цетињанима (прије свега особљу хотела) који су нам указивали пажњу и предусретали нас дугујемо срдачну захвалност, а истовремено свима који су Историјском институту помогли и омогућили да реализује овај плодни сусрет. Његови плодови нијесу само у ономе што je урађено и представљено у ове дане, него и у подстицајима које даје нама и другима за даља трагања и - ако Бог да - достигнућа у служби научне истине и хуманистичке мисли.

Цетиње, 23. јуна 1990.