Национално
веће
за српски језик и писмо
Национално веће за српски језик и писмо је заједничко стручно тело основано
5. децембра 2002, а утемељило га је стотинак установа - културних, научних,
друштвених, образовних и других - са циљем друштвене и техничке стандардизације
примене српског језика и писма у локалном и међународном окружењу.
Правно лице постаје чланом Националног већа потписивањем Повеље
о српском језику и писму у XXI веку,
која представља друштвени споразум о културним стандардима назива нашег
језика, његовог писма, као и равноправности два наречја - екавског и ијекавског
(погледати текст Повеље у додатку)
Између осталих, утемељујуће чланице Националног већа су: Српска православна
црква, Конгрес српског уједињења, Вукова задужбина, Пројекат Растко - Библиотека
српске културе на Интернету, Југословенско удружење за мултимедију, стручна
информатичка група „Наше писмо“, Удружење за заштиту ћирилице српског језика
„Ћирилица“, Академска иницијатива - Београд, Српско археолошко друштво, Српско
биолошко друштво, Славистичко друштво Србије, Српско друштво за научну фантастику,
Фото-савез Југославије, неколико факултета и стотинак других установа из Србије-Црне
Горе и иностранства.
Дефиниција деловања Већа
Веће је непрофитни, невладин и независни подухват који ће радом специјализованих
комисија доносити анализе и решења, на основу стручног и друштвеног консензуса.
Решења и стандарди су обавезни за све чланице Већа, са жељом да буду опште и
кодификовано добро.
Границе деловања
Веће се неће бавити српским језиком у ужем смислу, јер специјализоване научно-образовно
институције то већ раде, већ ће надгледати развој и стандардизацију на пољима
наведеним у тачки „Области деловања Већа“.
Веће се неће бавити ни накнадним вредновањем српског историјско-културног наслеђа
(које није у целини ћирилично, већ постоји и у другим писмима: глагољица, латиница
у италијанској и „југословенској“ редакцији, арапско, грчко и друга), јер их
схвата као природан део историјског развоја српског идентитета. Тиме то питање
и не спада у данашњу и будућу службено-јавну употребу, чиме се Веће искључиво
бави.
Области деловања Већа и његових комисија
- Правни аспект, укључујући и развијање законске регулативе
- Социокултурни и друштвени аспект
- Цивилизацијски и друштвени аспекти образовања
- Информатизација
- Јавно информисање
- Привредно-производни аспект
- Терминолошки аспект технологије и глобалне цивилизације
Међународни односи
Један од главних задатака Већа је помоћ међународним предузећима и организацијама
присутним на локалној сцени. У случају рачунарског софтвера и телекомуникација,
као витално битном пољу, објавиће се Бела књига српске локализације као
и контролни процес који при локализацији и превођењу унапред гарантује стандардност,
прихватљивост и законитост локализације.
Други правац деловања је помоћ међународним установама за стандардизацију,
као и локалном друштву у примени стандарда.
Трећи правац деловања се односи на документацију која ће страним произвођачима
робе широке потрошње, међународним медијским групацијама и другим установама
бити од помоћи у наступу у српском друштву.
Текући подухвати Националног већа
ПЕТИЦИЈА И ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЋИРИЛИЧНИ СОФТВЕР
Предавање међународне петиције од 14.000 потписа Влади Србије и Мајкрософт-Југославија
да српске верзије Мајкрософтовог и другог рачунарског софтвера буду ћириличне,
са равноправношћу екавице и ијекавице и са јаким језичким алатима. Организатор
петиције стручна информатичка група „Наше писмо“. (Погледати додатке који се
односе на петицију.)
ОСНИВАЊЕ ПОВЕРЕНИШТАВА ВЕЋА
Оснивање повереништава Већа је у току већ три месеца у земљи и у иностранству,
као најбољи пут даљег ширења „Повеље о српском језику и писму у XXI веку“ и
других акција Националног већа за српски језик и писмо.
НОВА ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
Правна комисија Националног већа је израдила нацрт новог „Закона о службеној
и јавној употреби језика и писама Републике Србије“, као и односних уставних
одредби у будућем Уставу Србије. Тај материјал ће бити дат на јавну расправу
током пролећа 2003. Поред додатног унапређења питања језичке заштите националних
мањина, новина у овим документима је и изједначавање службене и јавне употребе
српског језика са европским и међународним стандардима, што није било довољно
разрађено у претходној регулативи.
СФЕРА РАЧУНАРА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА
Пошто су информатичке технологије стуб глобалне цивилизације, Веће активно
помаже све кључне текуће подухвате у овом периоду:
а) израда бесплатних програмских алата за брзу и јефтину ћирилизацију Интернет-сајтова
и друге комуникације, пословних рачунарских пакета, те конверзију постојећих
латиничних материјала у ћирилицу.
б) помоћ Мајкрософту, Еплу, Ај-Би-Ем-у и другим комерцијалним произвођачима
у посрбљавању њиховог софтвера
в) помоћ у развијању специјализованих лингвистичких алата за српски језик,
попут програмског пакета „Рас“, али и других коректора, речника, конвертора
и хифенатора...
г) помоћ заједници „Отвореног кода“ у развијању бесплатног локализованог софтвера
на рачунарској платформи Линукс.
д) трајни рад на свим пољима рачунарске-телекомуникационе стандардизације,
укључујући и нерачунарске апарате (дисплеје телефона и терминала итд).
ЕЛЕКТРОНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ И ИНФОРМАТИВНИ СЕРВИС О ЈЕЗИЧКИМ ПИТАЊИМА
На сајтовима чланица Већа и надаље ће радити редовни систем обавештавања, као
и постављање великих електронских библиотека са документацијом. Препоручујемо
јавности следеће електронске библиотеке које су недавно постављене:
- Српски језик и писмо у XXI веку (Пројекат Растко)
- Библиотека Одбора за стандардизацију српског језика Српске академије наука
и уметности - Комплетна документација и све одлуке Одбора (Пројекат Растко)
- Техничка софтверска документација Нашег писма (Наше писмо)
- Социолингвистички аспект у документима „Петровградске ћирилице“
- Типографска документација и бесплатни словни типови на подухвату Ћирилица
(Ћирилица.орг)
- Локализоване варијанте популарног софтвера групе „Превод“
- Презентација међународног научног часописа „Стил“ (Пројекат Растко)
- Ускоро: посебан сајт за софтверске језичке алате лингвисте Милорада Симића,
са бесплатним програмским пакетима.
ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНУ УПОТРЕБУ
Аутор нацрта: комисије Националног већа.
- Концепт стручне подршке светским произвођачима информатичке и телекомуникационе
опреме у локализацији њиховог производа за српско тржиште у периоду 2003-2005.
- Препоруке произвођачима робе широке потрошње за декларације на роби и за
локалне рекламне кампање.
- Помоћ локалним и међународним установама на доношењу нових међународних
стандарда који се тичу српског језика и писма.
ФОНДАЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО
У току је установљавање посебне непрофитне фондације Већа чија ће средства
бити намењена стратешким битним подухватима. Најбитније области у првом периоду
рада фондације јесу:
а) помагање израде масовних и лако доступних рачунарских алата (језички софтвер,
софтвер отвореног кода итд)
б) помоћ домаћим научним и образовним установама (списак погледати у оснивачком
акту Одбора за стандардизацију српског језика САНУ) да остваре најважније језичке
подухвате, које су у застоју због недостатка средстава.
в) Едукација шире јавности о техничким и друштвеним аспектима ових проблема.
ЗАКЉУЧАК
Пошто је реч о процесима који - поред несумњивог демократског аспекта воље
једне културне заједнице - имају очигледан реформски и стручни карактер који
не сме бити другачији од општеприхватљивих глобалних стандарда, Национално веће
препоручује да се примена свих мера и акција у пракси одвија временски довољно
обухватно и стабилно, да би се уклонила свака нежељене могућност доприноса друштвеним
тензијама у региону. По тренутним проценама комисија Већа, прва фаза културне
стандардизације трајаће до средине или до краја 2007. године.
Друштвено прихватање и контролу развоја надгледаће, од системског до локалног
нивоа, чланице Већа које већ имају искуство и разрађен систем истраживања употребе
језика и писма у реалној пракси, за шта је добар пример деловање Удружења за
заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ из Новог Сада. Такође, додатни контролни
механизам представљаће и трајна сарадња са пунктовима из суседних земаља, нарочито
славистичким и културним, чији допринос може бити у смислу преношења искустава
тамошње праксе, али и суседског стручног мишљења о реформи српске културне сфере,
за шта сматрамо да само може потпомоћи нашу културну реформу.
У Београду, 26. марта 2003.
(Сажетак елабората разних комисија Већа
урадила Комисија за односе са јавношћу
Националног већа за српски језик и писмо)
// Пројекат Растко
/ Филологија и лингвистика
//
[ Претраживање | Мапа | Контак | Помоћ ]
|
