Србислав Букумировић

UNESCO, многојезичност у информационом друштву и покрет за заштиту ћирилице српског језика

У Београду, маја 2003. године

1 Увод

Развој и коришћење вишејезичности, односно језичке разноврсности, и очување културног богатства свих народа савременог света, једна је од актуелних тема којима ће се бавити Светски самит на високом државном нивоу о информационом друштву у Женеви крајем ове године и у Тунису 2005. године.

Страх да ће процеси глобализације полако почети да бришу културну разноврсност и културно богатство света и увести униформисаност културе кроз опонашање оне у најразвијенијим земљама, забринула је многе мислеће људе и организације широм света, па је то утицало на појаву разних покрета, удружења и платформи које су стале у одбрану и очување права из ове области записаних у Свеопштој декларацији о правима човека, других општепризнатих међународних правних аката који се тичу политичких, економских, социјалних и културних права и мултикултурализма, чију важност су коначно признале и водеће земље у свету као и Уједињене нације.

UNESCO, као агенција Уједињених нација за науку, културу, образовање и област информација и комуникација, међу првима је схватио значај овог питања за савремени свет и донео више докумената о овом питању. Сада је покренуо израду “Пројекта препорука о развоју и коришћењу многојезичности и свеопштем приступу информацијама у киберпростору”.

Код нас се, као што је свима познато, појавио покрет за заштиту ћирилице српског језика, као одговор на претње затирања српског националног писма и на њему засноване аутентичне културе старе више од једног миленијума. То је у ствари део стремљења у савременом свету на очување језичке и уопште културне разноврсности, а не неки националистички и чак “фашистички” покрет како га неки желе представити. Из ових разлога је ова тема интересантна за овај наш скуп.

Генерална конференција UNESCO-а на свом 31. заседању предложила је Генералном директору да продужи процес консултација о Пројекту препорука о мултијезичности, и да преко организације савета експерата почетком 2002. године достави мишљење о разради продискутованог Нацрта пројекта препорука по овом питању.

На саветовању експерата у марту 2002. године, узеле је учешћа и Светска организација за интелектуалну својину (WIPO), 32 посматрача невладиних организација и 52. представника земаља чланица. По препоруци ген. Директора у консултације је укључен и међувладин савет програма “Информације за све”.

Документ је прихваћен изузев дела о праву интелектуалне својине, који ће бити размотрен од стране експерата Светске организације за интелектуалну својину, и истакнут је значај овог документа као важног доприноса UNESCO-а у раду Светског скупа на вишем нивоу о информационом друштву (Женева 2003. и Тунис 2005. године), имајући у виду чињеницу да је питање развоја језичке разноврсности у оквиру светских информационих мрежа и општем приступу информацијама у киберпростору прворазредно питање у садашњим дискусијама о Информационом друштву у савременом свету.

2 Шта садржи UNESCO-ва Препорука о развоју и употреби многојезичности и општем приступу информацијама у киберпростору

Препорука се састоји из следећих делова : (1) Преамбула; (2) Развој многојезичних садржаја и система; (3) Ширење приступа ка мрежама и службама; (4) Развој садржаја који представљају друштвену својину (5) Утврђивање праведне балансираности између права власника [интелектуалне својине, С.Б.] и друштва. На крају су дата два прилога: Списак употребљених термина са одређеним значењима (речник термина) и списак 32 владине и невладине међународне организације које су учествовале у доношењу Препорука.

У преамбули препоруке, поред осталог, истиче се приврженост скупа делу свестраног остваривања права човека и основних слобода из одговарајуће Декларације и признаје централна и важна улога Организације уједињених нација за питања образовања, науке и културе у области информација и комуникација и остваривања одговарајућих решења у тој области. Потврђују се принципи изражени у Општој декларацији о културној разноврсности, донетој на 31 заседању Генералне конференције UNESCO-а, помиње се став из Устава UNESCO-а “да је за подршку људског достојанства неопходно широко распростирање културе и образовања међу свим људима на основу праведности, слободе и мира” и износи се убеђеност у то да развој информационих и комуникационих технологија открива широке могућности за усавршавање слободног ширења идеја и представља изазова на плану обезбеђења свеопштег учешћа у глобалном информационом друштву. Наводи се да језичка разноврсност у глобалним информационим мрежама и општи приступ информацијама у киберпростору представља централно питање у дискусијама које се данас воде и може имати одлучујући значај за развој друштва заснованог на знању.

На крају преамбуле дају се напомене и ограде о условима за реализацију Препорука: Тако се прима к знању да су међународни уговори и споразуми из области интелектуалне својине позвани да суделују у развоју свеопште доступности информацијама; признаје се да је за обезбеђење општег приступа киберпространству (киберпростору) неопходно основно (базно) образовање и писменост; ПРИМА се к знању да различити ниво економског развоја утичу на могућност доступа информацијама у киберпространству, итд., па се у складу с тим доносе Препоруке.

2.1 Развој многојезичких садржаја и система

У овом делу документа препоручује се :

1. Државном и приватном сектору и грађанском друштву на локалном, националном, регионалном и међународном нивоу да делује како би се обезбедило достављање неопходних ресурса и примениле неопходне мере за смањење језичких баријера и активизацију интерактивног општења међу људима посредством Интернета, затим путем сарадње на стварању и обради научних, образовних и културних садржаја у дигиталној форми (формату), а такође и доступност тим садржајима како би све културе имале могућност самоизражавања и приступа киберпространству на свим језицима, укључујући језике домородачког становништва.

Државе-чланице и међународне организације треба да пооштре и подрже јачање потенцијала стварања локалне и аутохтоне продукције на Интернету;

Државе-чланице треба да разраде активну националну политику о изузетно важном питању језичког изражавања у киберпространству, као и друге мере које се односе на језике.

У овој тачки се тражи појачавање истраживања и развоја средстава претраживања и увида у информације на Интернету, који поседује велики потенцијал у области многојезичности, онлајн речника и терминолошких приручника и њиховим прилагођавањем локалним приликама. Такође, тражи се подршка општедоступним услугама на аутоматизованом превођењу као и интелектуалним лингвистичким системима за претраживање многојезичких информација, итд.

UNESCO са другим међународним организацијама треба да оснује одговарајућу онлајн опсерваторију за праћење политике, правила и техничких стандарда који се посебно односе на многојезичност као и новина у рачунарској технологији које се односе на језике.

ШИРЕЊЕ ПРИСТУПА МРЕЖАМА И СЛУЖБАМА

Државе-чланице и међународне организације требају да прихвате и дају подршку свеопштем приступу Интернету као једном од средстава за остваривање права човека, наведених у члановима 19 и 27 Опште декларације о правима човека.

У следећим тачкама дају се препоруке везане за општи приступ Интернету, при чему трошкови телекомуникационих веза треба да буду доступни, посебно друштвеним службама, школама као и сиромашним члановима друштва, сеоским срединама. Тражи се стварање механизама на локалном, националном, регионалном и међународном нивоу, који треба да омогуће општи приступ Интернету, формирање регионалних и других пропусних мрежа. Тражи се социјално-економска сарадња, помоћ неразвијеним земљама, сарадња у области домена на Интернету који треба да буду многојезички, итд.

РАЗВОЈ САДРЖАЈА КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ДРУШТВЕНУ СВОЈИНУ

Државе-чланице треба да обезбеде прихватање и остваривање права на свеопшти онлајн приступ друштвеној и владиној документацији, укључујући информације неопходне грађанима у савременом демократском друштву, с дужним поштовањем питања поверљивих података (конфиденционалности), приватности и националне безбедности, а такође права интелектуалне својине у оној мери у којој се она примењује за коришћење такве информације. Међународне организације требају да обезбеде прихватање и ширење права сваке државе на приступ животно важним подацима који се тичу социјалне или економске ситуације.

Државе-чланице и међународне организације треба да покажу и развијају фондове информација и знања који представљају друштвену својину (власништво) и обезбеде општедоступност до њих, стварајући на тај начин образовну средину која ће омогућити стваралачки прилаз и ширење корисника. У том циљу треба обезбедити адекватно финансирање чувања превода и у дигиталној форми информација значајних за друштво.

Државе-чланице и међународне организације треба да појачају механизме сарадње који респектују државне и приватне интересе а у циљу свеопштег приступа информацијама које представљају друштвену својину, без географске, економске, социјалне и културне дискриминације.

Даље се истиче потреба да се у овом циљу развију технички и методолошки стандарди у области размене информација, мобилности програмског обезбеђења (софтвера) и обезбеђење њихове компатибилности и онлајн приступа информацијама у глобалним информационим мрежама.

Такође се тражи активност и сарадња на ширењу писмености за нове ИКТ и јачање поверења за примену ових технологија, као и да образовање за информационо друштво поред техничког аспекта треба да обухвати и етичке аспекте и вредности, итд.

УТВРЂИВАЊЕ ПРАВЕДНЕ БАЛАНСИРАНОСТИ ИНТЕРЕСА ВЛАСНИКА ПРАВА И ДРУШТВА

Државе-чланице у тесној сарадњи са свим заинтересованим странама треба да остваре обнову националног законодавства у области ауторских права и њихово прилагођавање киберпространству имајући у виду свестрану, праведну балансираност интереса аутора, ауторског права и одговарајућих власника права и друштва, који су нашли своје место у међународним конвенцијама о ауторском праву и сродним правима, итд.

* * *

У закључцима се поред осталог истиче : Генерална конференција препоручује државама-чланицама да са овим Препорукама упозна органе и службе одговорне за државну и приватну делатност, везане за политику, стратегију и инфраструктуру у области ИКТ, укључујући коришћење многојезичности на Интернету, развој мрежа и служби, ширење друштвено значајних информација, а такође питање права интелектуалне својине.

На крају се тражи да државе -чланице редовно достављају извештаје о својој делатности на остваривање ових Препорука у периодима и форми које она установи.

С обзиром да су Југославија односно Србија и Црна Гора постале поново пуноправне чланице UNESCO-а, одговорност за реализацију ових Препорука сноси влада СЦГ.

З А К Љ У Ч А К

Желео сам да упознам данашњи скуп у главним цртама са Препоруком UNESCO-а која се односи на многојезичност и језичку разноврсност и UNESCO-ве оцене да је питање развоја језичке разноврсности у оквиру светских информационих мрежа и општем приступу информацијама у киберпростору прворазредно питање у садашњим дискусијама о Информационом друштву у савременом свету

Ове препоруке Светске организације за науку, образовање и културу јасно указују на смер прогресивних залагања у савременом свету за културну и посебно језичку разноврсност, и да је појава покрета за заштити ћирилице у нашој земљи (изражен у неколико удружења и организацијама) и њихова активност у потпуном складу с овим прогресивним тежњама у савременом свету.

Наши противници који нас оптужују за национализам, морају да схвате чињеницу да је српска ћирилица прекрасни цвет у богатој башти светске и европске цивилизације, која својом својственошћу, једноставношћу и лепотом доприноси разноврсности и богатству светске културе. Алтернатива овим идејама је униформисаност, једнообразност, рогобатност и доминација једне културе, што би, без обзира на њену снагу, довело до сиромаштва и сивила монокултурализма.

// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]