NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat Rastko Promena pisma English
Projekat RastkoLingvistika i filologija
TIA Janus

Српски језик и писмо у XXI веку

Снежана Ковачић, дипл. инж.
Телефонија АД – сектор Интернет
БеоТелНет

БеоТел и ћирилица

Научно-стручни скуп "Интернет и ћирилица: Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама", организују : Вукова задужбина, Народна библиотека Србије и Одбор за стандардизацију српског језика.
Београд, 11–12. фебруар 2002, Амфитеатар Народне библиотеке Србије

1. Предности мрежног рада

Примена рачунара у многим областима савременог друштва доприноси бољем, успешнијем и бржем раду. Ако посматрамо било који привредни сегмент, видећемо да је употреба рачунара примењена на сваком кораку. У свету су читаве привредне гране засноване на компјутерској технологији и као такве, оне имају велику потребу за повезивањем својих ресурса.

Основне предности рада када су рачунари међусобно повезани, је та што постоји брза размена података, могућност дељења ресурса, лако проширење капацитета мреже (једноставним додавањем радних станица), итд. Технолошки развој и међународни стандарди, омогућавају да се цео процес међусобне повезаности и могућности комуникације између уређаја, оствари и унапређује.

2. Правовремене информације у функцији комуникација

Заблуде изазване погрешним или закаснелим информацијама, могу да имају за последицу многе нежељене последице. Овакве ситуације срећемо свакодневно и оне представљају озбиљан проблем у савременим комуникацијама.

Да би у савременом пословању били упућени у актуелне догађаје и омогућили себи да праву информацију добијемо у право време, потребно је да активно пратимо савремене информационе технологије. Оне су, нарочито у последње време, наметнуле таква правила игре, да се пословање своди на ужурбану трку за добијање информација. Јер само информација добијена у право време, може да се искористи и омогући да се увек буде испред конкуренције.

На бази захтева за несметану комуникацију хетерогених (различитих мрежних архитектура и величина) мрежа, настао је читав низ технолошких предлога. Таква решења зову се ''међумрежне технологије'' (internetworking technologies или скраћено internet technologies) [1].

Најпознатија интернет технологија је настала крајем шездесетих година, као резултат пројекта америчког Министарства одбране (Defence Advanced Research Projects Agency –DARPA). Резултат овог пројекта је оно што се данас назива Интернет (за комерцијални интернет користи се велико почетно слово, јер се ради о конкретном производу, док термин интернет, означава било коју међумрежну технологију). Интернет је скуп протокола, а не рачунарских мрежа.

Концепт Интернет провајдера услуга (Internet Service Provider – ISP), настао је комерцијализацијом Интернета. ИСП-и обезбеђују услуге крајњим корисницима и њихово повезивање на Интернет [1].

Интернет данас представља свет разноврсних међувеза између провајдера услуга који омогућавају приступ и функционисање окосница.

3. Беотел.нет

БеоТелНет је један од првих београдских Интернет провајдера услуга и са радом је почео 26. фебруара 1996. године, када је академска мрежа повезана на Интернет.

Оно шта БеоТелНет нуди, је приступ глобалном информационом систему логички повезаном преко јединственог адресног простора. Такође, обезбеђује, користи и чини доступним сервисе високог нивоа, који се заснивају на комуникацијама и повезаним инфраструктурама, како провајдера у Београду, тако и ван њега.

3.1 Ћирилица на интернету

Из разлога, као што је већ речено, што се налазимо у времену када се углавном јури за добијањем правовремених информација; на нашим просторима се полако заборавља на идентитет сопственог народа и са непоштовањем се односи према свом српском језику, а нарочито према српском писму – ћирилици.

Незванична истраживања спроведена у БеоТел-у, показују нам да само 30% од укупног броја испитаника (корисника услуга БеоТелНет-а), сматра да ћириличне странице треба да буду заступљеније на Интернету.

Ови резултати говоре да се хитно нешто мора урадити по питању популаризације ћирилице, нарочито због генерација које долазе. Интернет је настао као потреба корисника рачунара и развијао се по њиховој жељи. Његов даљи развој је условљен реално све већим захтевима и потребама самих корисника. Пошто је Интернет веома моћно ''оружје'', треба га максимално употребити и пронаћи начине да се нове генерације навикну на равноправност оба писма у информатичком окружењу и да када је год то могуће користе ћирилицу, а самим тим и негују језичку културу.

БеоТелНет може да се похвали да је међу првима, ако не и први, поставио своју насловну страницу и у ћириличној верзији. На жалост, та страница је изгубљена приликом једног пада система и тек скоро је поново постављена и то у својој новој форми и потпуно другачије дизајнирана. Такође се са великим задовољством укључујемо у рад Научно-стручног скупа под називом ''Интернет и ћирилица'' као чланови организационог и програмског одбора и залажемо се за примену и афирмацију српског језика, културе и писма на Интернету [2].

БеоТелНет је на својим страницама објавио време и место одржавања Скупа, као и циљеве и задатке које треба да испуни, тако да су корисници Интернета и на овај начин могли да се информишу о овом догађају. И нешто, на шта смо посебно поносни, омогућили смо повезивање Народне библиотеке Србије бежичним путем на Интернет, за време трајања Скупа.

4. Будућност

Наши планови за будућност су многобројни; желели бисмо да кроз игру и интересантне садржаје образујемо децу и научимо их да чувају своје културно наслеђе; да утичу на информационе токове, тако што ће их у дозвољеној мери прилагођавати својој култури и писму и да одржавају овај вид едукације и преносе је на друге.

Такође, ћемо редовно уређивати информације на страницама и активно пратити како се спроводе акције везане за ширење ћирилице на Интернету. Једна од идеја, која је већ заживела у нашем окружењу, је да корисницима који желе услугу дизајнирања својих презентација на Интернету, прво предложимо решење на ћирилици.

Због свега већ наведеног, отварање дискусија са оваквим и сличним темама, заиста је неопходно, пре свега због стварања погодне културне климе у окружењу савремене информационе цивилизације.

''...Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају.'' [3]

Литература:

[1] Вернер Фебел, ''Новелова енциклопедија рачунарских мрежа'', Микро књига, 1995

[2] www.beotel.yu

[3] Mиле Медић,''Завјештања Стефана Немање'', 45-55, Филип Вишњић, Београд


// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]