NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat Rastko English
Projekat RastkoLingvistika i filologija
TIA Janus

Српски језик и писмо у XXI веку

Драгољуб Илић
Потпредседник Друштва за информатику Србије
e-mail: dragonsm@yubc.net

Активности Друштва за информатику Србије на афирмацију ћирилице

Научно-стручни скуп "Интернет и ћирилица: Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама", организују : Вукова задужбина, Народна библиотека Србије и Одбор за стандардизацију српског језика.
Београд, 11–12. фебруар 2002, Амфитеатар Народне библиотеке Србије

Друштво за информатику Србије започело је своју борбу за ћирилицу пре 15 година. Покренут је низ трибина у оквиру циклуса "Српски језик и писмо на рачунару". И овај еминентни скуп, коме данас присуствујемо, је у складу са идејама и циљевима које Друштво за информатику Србије заступа већ више од једне деценије.

Уврежено је мишљење да су инжењери, односно информатичари, равнодушни према судбини ћирилице као изворног писма српског језика. Вероватно је да у томе има, делимично, истине, али је чињеница да је Друштво за информатику, као асоцијација специјалиста техничког образовања и профила, покренуло акције за одбрану и афирмацију ћирилице у време, када је свако помињање ове теме носило ризик добијања политичке ( и то негативне) конотације. Истовремено, актери такве акције означавани су као великосрпски националисти.

Више трибина било је посвећено општим проблемима коришћења ћирилице на рачунару. Посебно су обрађене теме:

- Кодне странице за примену у нашој земљи;

- Програмска подршка за рад са језиком (српским) у службеној и јавној употреби;

- Терминологија и проблеми превођења на српски језик;

- Оптичко препознавање ћириличних знакова;

- Конверзија српских текстова;

- Ћирилични текстови на Це-Де РОМ-у.

  • Закључци формулисани на овим скуповима могу се формулисати на следећи начин:
  • Не постоје непремостиве техничке препреке за коришћење ћирилице на рачунару;
  • Сви технички проблеми су решени, или су решиви;
  • Суноврат ћирилице започео је много пре појаве рачунара, тачније далеке 1918. године, увођењем латинице у ове крајеве у службену употребу. Потискивање ћирилице кулминирало је под Ј. Брозом, када су оба писма била равноправна, али је латиница била "равноправнија".
  • Под писмом српског језика треба подразумевати ћирилицу. Искључује се постојање "српске латинице" за коју нико не уме да објасни шта је то, а посебно по чему се разликује од хрватске латинице;
  • Чињеница да постоји књижевност писана на латиници, а чији су аутори Срби, не значи да та дела не припадају српској књижевности, али треба признати тужну чињеницу да нису писана српским писмом;
  • Стварни проблеми у коришћењу ћирилице на рачунарима (али и у јавном животу) су социолошки, психолошки и правно-нормативни;
  • Коришћење ћирилице није сметња повезивања са Европом, нити укључивању у савремено развојне трендове у свету;
  • Постојећа правно-нормативна регулатива (Устав СР Југославије и Устав Републике Србије и Закон о службеној употреби језика и писма) се игнорише, чак и од стране савезних органа и највиших државних чиновника;
  • Сваки припадник српског националног корпуса мора бити свестан чињенице да је ћирилица, као једино изворно писмо српског језика, део његовог националног идентитета и да он нема другог писма.

У закључцима наших трибина предлагане су мере које треба да реафирмишу коришћење ћирилице. Главни смисао тих мера је:

  • Строго поштовање уставних и законских одредби о јавној и службеној употреби српског језика и ћирилице, а тамо где је потребно и допунити их. Стриктно санкционисати сваки прекршај закона, а нарочито Устава ( уз поштовање чињенице да се све не може административно нормирати и да у грађанском друштву постоје лимити, које државна власт не може прећи)
  • Донети прецизне прописе који ће регулисати увоз информатичке опреме. Сви хардверски и софтверски производи који се користе на територији Србије и Црне Горе морају да омогуће потпуно коришћење ћирилице
  • Раздвојити услове коришћења рачунарске опреме од стране крајњег корисника од услова који важе за професионалце и проистичу из енглеског језика. Сви улази у рачунар, као и излази намењени крајњем кориснику, морају бити на српском језику и исписани ћирилицом
  • Коришћење ћирилице у јавној и службеној употреби треба да буде циљ од највишег националног интереса. У остваривању тог циља држава мора да ангажује све своје органе и институције.

Друштво за информатику Србије спремно је да, у сагласности са својим досадашњим акцијама у заштити ћирилице, закључке са овог Скупа презентира и заступа пред релевантним органима Србије и Југославије.


// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]