 |
Драгана Гордић
Нови алати
за језичку обраду текста
Сви ћемо се сложити са драматичним упозорењима лингвиста да се наш језик растаче и да је крајње време да се с пажњом, знањем и поштовањем односимо према нашем језику који је фундаментални део нашег интелектуалног наслеђа и културне будућности. Посебна одговорност за неговање и ширење језичке културе припада средствима информисања, јер је њихова реч заразна. Намеће се као неодложан посао да се изборимо да нам средства информисања буду узор доброг језика и језичке правилности. С тим циљем започет је рад на бази језичких података за редакцијски систем.
База која се припрема треба да обухвати обилату грађу из правописне, граматичке и семантичке проблематике а намењена је првенствено редакторима, лекторима и коректорима, али и новинарима и сарадницима. Намера је да се на једном месту нађу обрађени примери из свих релевантних области граматичког система и књижевно - језичке норме. Да би база била богатија облицима, као најглавнији извори за црпење грађе послужили су речници МС и САНУ, речници страних речи и израза а за обраду страних имена енциклопедије и дневни лист “Политика”.
База садржи речи или изразе код којих има колебања у погледу писања, промене, творбе, значења или употребе, а изоставља оне чије писање не изазива недоумице. У бази се наводе правилни облици, дублетни, али и неправилни. Многе облике требало је проверити. У случајевима у којима се јавља неподударност облика не износе се оцене него се само констатују облици из извора. Извори су означени не само да би се облици могли проверити већ и да би се тачније одредила сразмера већег броја истоветних облика. Консултовање више извора има за циљ да се сведе на најмању меру могућност грубљих нетачности.
Рад на овој бази открио је грађу за подстицање многих питања која захтевају стручно мишљење и решење.
Будући да је база намењена редакторима, лекторима, коректорима, уз одређени облик дата су и сажета објашњења у духу важећих граматичких, правописних и лексичких правила.
Природа ове базе одређена је њеном сврхом: да омогући корисницима брзу и поуздану консултацију, чиме се испуњава основни захтев технологије рада у информативној делатности – уради одмах и добро. Претраживање се обавља на тај начин што корисник мора да зна у којој тематској целини треба да тражи жељени облик. База је отворена за стално увећавање новом грађом, допуњавање новим темама, као и за евентуалне промене и осавремењивање језичке норме.
Сва грађа је подељена у тематске целине. При избору тема, односно језичких појава које треба обрадити помогли су ми језички приручници до сада објављени, као и дугогодишње искуство. База садржи следеће тематске целине.
Именице. – Падежи
Изабрани су они падежи с највише дилема око правилности облика, и то:
Датив једнине именица женског рода на –а. – Велике недоумице изазива писање овог облика јер се у дативу врши промена основног сугласника или се може вршити или се основни сугласници чувају неизмењени (нпр.: владика : владици, влага : влази, рођака : рођаки и рођаци, вага : ваги и вази, кћерка : кћерки, цепидлака . цепидлаки, трка : трци (Правопис 1960, Речник МС) и трка : трки и трци (М. Стевановић: Савремени српскохрватски језик 1).
Генитив множине именица женског рода на –а. – У овом падежу постоји велико превирање облика (нпр.: бодља : бодљи, бодља и бодаља, веридба : веридаба и веридби, буква : букава,
варка : варки, бразда : бразда (М. Стевановић: Савремени српскохрватски језик 1, Правопис Матице српске 1994) и бразда : бразда и бразди (Речник САНУ).
Вокатив једнине и инструментал једнине именица мушког рода на сугласник. – Очвршћавање једних некадашњих меких сугласника и чување умекшаности других учинили су нешто сложенијим питање када се у овим падежима јављају наставци –е или –у за вокатив (нпр.: цар : царе, везир : везиру, секретар : секретаре и секретару, витез : витеже, муж : мужу, великаш : великашу), односно наставци –ом или –ем за инструментал (нпр.: официр : официром, везир : везирем и везиром, господар : господарем и господаром, бич : бичем, али корбач : корбачем и корбачом, бодеж : бодежом и бодежем, али престиж : престижом).
Номинатив множине именица мушког рода на сугласник. – У овом падежу се јављају колебања у писању овог облика са уметком –ов или –ев између основе и завршетка, са оба уметка или без њих (нпр.: двор : дворови, не двори осим у језику песника, ждрал : ждралови, вал : вали и валови, млаз : млазови и млазеви, кут : кутови и кутеви).
Генитив множине именица мушког рода страног порекла с групом сугласника на крају основе. – У овом падежу недоумице изазива писање непостојаног –а (нпр.: акорд : акорда, обичније него акорада, апсурд : апсурда, необично апсурада, десерт : десерта и десерата, виконт : виконта, доцент : доцената).
Како је један од задатака да се сакупи и пружи на увид корисницима што већи број примера, тражени облици који нису потврђени у грађи уношени су у базу ако су се могли успоставити на основу граматичких формулација по систему аналогије (нпр. за вокатив: добротвор : добротворе и добротвору, димничар : димничаре и димничару или за инструментал: вајар : вајаром и вајарем, абажур : абажуром, бехар : бехаром, аријац : аријцом).
Придеви. – Поређење придева
У базу су ушли компаративни облици који изазивају недоумице, нпр.: чист : чистији, некњижевно чишћи, строг : строжи, жидак : житкији и жиђи, близак : ближи (Речник МС и Речник САНУ у коме је облик блискији оквалификован као неправилан), близак : блискији (Правопис Матице српске 1994), облици код којих има одступања (нпр.. го : голији, наг : нагији, бос : босији), компаративи који су суплетивни, као и придеви који су непроменљиви.
Глаголски облици
Глаголи многим својим облицима могу задавати тешкоће. Увршћени су глаголи код којих се јављају грешке или двојство облика у садашњем времену (нпр.: бајати, бајем, покрајински бајам, вагати, вагам и важем, вапити, вапим и вапијем), у инфинитиву (нпр.: висити, не висети, бдети, не бдити, каснити, не каснети, бројати и бројити, дупсти и дубити, беснети, не беснити), у заповедном начину, нпр.: бдеј и бди (бдети, бдим, бдијем), бај (бајати, бајем), даји (давати, дајем), дај (дати, дам, дадем, даднем), у глаголском прилогу садашњем, нпр.: дршћући (дрхтати, дршћем) и дрхтећи (дрхтати, дрхтим), дубући (дупсти, дубем) и дубећи (дубити, дубим), у трпном придеву, нпр.. бијен (од бити, бијем), не бивен, донет и донесен (од донети, донесем), неправилно донешен, савијен (од савити, савијем), боље него савит, догнан и догнат (од догнати, догнам), у радном придеву, нпр.: допро, допрла, некњижевно допрео (од допрети допрем), гудео, гудела (од гудети, гудим), досегао, досегла и досегнуо, досегнула (од досегнути, досећи, досегнем) или у облику аориста, нпр.: донех и донесох (донети, донесем), вргнух и вргох (вргнути, врћи, вргнем) или имперфекту, нпр.: вуцијах и вучах (вући, вучем), бђах и бдејах (бдети, бдим, бдијем) у Речнику МС, Речнику САНУ, Правопису 1960, али бдијах (необично је бђах) у Правопису Матице српске 1994.
Промена страних именица и имена
Именице и имена страног порекла које се завршавају самогласницима –а, -о, -е, -и, -у показују извесну неправилност у погледу промене и задржавања крајњег вокала, што изазива доста језичких дилема. У једних се задржава крајњи самогласник у промени, а у других самогласник се осећа као наставак за номинатив (нпр.: Дега, Дегаа, Комба, Комбаа, али Арболеда, Арболеде, Тагора, Тагоре, Того, Тогоа, Мао, Маоа, депо, депоа, џудо, џудоа, али Конго, Конга, Лео, Леа, белканто, белканта, либрето, либрета, Моле, Молеа, Ђузепе, Ђузепеа, али и Ђузепе, Ђузепа, Аурелије, Аурелија), неке именице имају двојаке облике у зависности од акцента (нпр.. болеро, болера и болероа) а негде несигурност у писању ових именица и имена изазива и промена норме, нпр.: Билбао, Билбаоа, уместо ранијег Билбаа (Правопис 1960), какао, какаоа, уместо ранијег какаа (Правопис 1960).
Сугласник х
Евидентна су колебања при употреби овог гласа, те се бележе речи с пропуштеним почетним –х (нпр.: алапљив, уместо халапљив, арчити, уместо харчити, амам, уместо хамам, абер, уместо хабер, алабука, уместо халабука) и речи у којима се неправилно уопштио глас –х (нпр.: хат, уместо ат, хрвати се, уместо рвати се).
Сугласник ј
Ова тема је обрађена јер је сугласник -х извор правописних тешкоћа кад се нађе у положају између самогласника –и и самогласника –а, -е, -о, -у, нпр.: Диарио (португалски дневник), уместо Дијарио, Сиетл, уместо Сијетл, Себастиан, уместо Себастијан, Лиу, уместо Лију, Ђианг, уместо Ђијанг, Сосиете женерал, уместо Сосијете женерал.
Творба етника
Називи становника изведени од географских имена уношени су ако имају нарочитих особина (нпр.: Ваљево : Ваљевац) или су необични по образовању (нпр.: Краљево : Краљевчанин, Дубровник : Дубровчанин, Прокупље : Прокупчанин, Приштевка : Приштевац) или је одређени наставак везан за творбу етника у једној области (нпр.: Бошњак, Дувњак) или ако облици етника могу да изазову недоумице као нпр.: Гружанка (жена из Груже) и Грушка (жена из Гружа), Грачачкиња (становница Грачаца) али Грачанка (становница Граца, Грачана, Грачанице).
Транскрипција
Проблематика прилагођеног писања страних имена је веома битна за средства информисања а досадашња неуједначена пракса наноси велику штету нашој језичкој култури. Стога је примена стандарда у овој области нужна ради успостављања правописног реда. За сада база садржи примере и објашњења из албанског језика (нпр.: Малићи, погрешно Маљићи), арапског језика (нпр.: Дану, погрешно Дхану), енглеског (нпр.: Макарти, не Меккарти, Ворнер, не Варнер, Џулијан, боље него Џулијен), италијанског (нпр.: Чезаре, не Ћезаре, Виченца, не Вићенца), кинеског (нпр.: Сју, не Хсу, Сијао, не Хсијао, Ситонг, не Хситонг), немачког (нпр.: Визбаден, не Висбаден, Кизбауер, не Кисбауер), пољског (нпр.: Влодимјеж, не Влодимијеж), руског (нпр.: Ришков, не Рижков, Бупка, не Бубка, Ротченко, не Родченко), шпанског (нпр.: Мигел, погрешно Мигуел, Хозе, не Хосе, Валдез, не Валдес) а отворена је за допуњавање новим примерима из обухваћених језика, као и за проширивање другим језицима.
Велико слово
Примена норме у овој области је предуслов за ефикасну и тачну обраду текста. Пракса показује да постоји несигурност у употреби великог слова. То се, пре свега, односи на писање: а) назива робе, артикала, производа (нпр.: компјутери “Мекинтош”, уместо “мекинтош”, авиони “Херкулес, уместо “херкулес”), б) звања уместо имена (нпр.: Патријарх, уместо патријарх, Прва дама, уместо прва дама), в) писање опште речи у називима листова, организација, компанија (нпр.: Чикаго Трибјун, уместо Чикаго трибјун, Џенерал Моторс, уместо Џенерал моторс, Коза Ностра, уместо Коза ностра), г) помоћних речи у страним именима (нпр.: Хасан Ал Тураб, уместо Хасан ал Тураб), д) назива догађаја и збивања (нпр.: Хладни рат, уместо хладни рат, Велика депресија, уместо велика депресија), ђ) епоха, праваца, покрета (нпр.: Илирски покрет, уместо илирски покрет, Викторијанско доба, уместо викторијанско доба). Колебања изазива и писање припадника појединих покрета, учења, праваца, писање речи Бог : бог и Сунце, Месец, Земља па је и то унесено у базу.
Растављено и састављено писање
База садржи и обраду правописних питања која су везана за спојено, одвојено и полусложеничко писање. У базу су пренесени сви облици из речника Правописа Матице српске 1994 а за уношење осталих облика коришћен је Правопис 1960.
Глаголска допуна
Да би се омогућио позитиван утицај јавне речи било је неопходно уврстити у базу и област глаголске допуне јер се ту највише греши, нпр.: контактирати кога (америчке дипломате), уместо контактирати с ким (с америчким дипломатама) или докторирати нешто (филозофију), уместо докторирати из нечега (из филозофије), згражати се на нешто (на филмове), уместо згражати се од нечега, због нечега, над нечим (над филмовима). Уз неке дворекцијске глаголе као примери дате су реченице јер допуне зависе од контекста, нпр.: утопити се у нешто (Утопила се моја реч у море граје) и утопити се у нечему (Овде ће се човек утопити у скандалу). Уз поједине глаголе наведена су и значења када она одређују допуну, нпр.: заменити некога неким у значењу поставити уместо некога другог (Војводе су замењене грофовима) и заменити некога с неким у значењу помешати, побркати (Заменио сам га с братом). Рад у овој области показао је да недостају поуздани извори одакле би се црпла грађа за презентовање глаголске допуне.
Употреба предлога
У језичке грешке које су најчешће на нивоу синтагме убраја се употреба, односно изостављање предлога уз одређене падеже, па је ово одељак којим се делимично залази у област значења падежа и њихове службе.
Један од падежа који ствара много проблема је инструментал са својим многобројним спецификованим значењима. Стога се обрађује употреба инструментала с предлогом –с(а) и без њега, гранични случајеви, дублетизам квалитативног инструментала и квалитативног генитива, опозиција између употребе инструментала с предлогом –с(а) и квалитативног генитива, одступања, неисправна употреба квалитативног генитива уместо инструментала с предлогом –с(а).
Не мање проблема лекторима и коректорима задаје и генитив. У језику медија примећује се нагло ширење употребе генитива без предлога уместо очекиваног предлога –од или, пак, употреба овог падежа с предлогом –код уз глаголске и апстрактне именице у служби временског одређивања кад му се не може признати ранг књижевно-језичке особине.
Недоумице се често јављају и при употреби предлога –кроз с акузативом који показује неке специфичности у односу на еквивалентне падеже инструментал и генитив, предлога –на сакузативом и локативом, предлога –за с акузативом и инструменталом.
Не могу се изоставити ни предлози –насупрот (данас неупоредиво чешћи с дативом него с генитивом), -близу (с генитивом чешће него с дативом), -мимо (с генитивом и с акузативом у зависности од значења), -против (понекад с дативом за означавање става), -испред (коме претпостављамо употребу предлога –место и предлошког израза –у име с генитивом кад означава заступање, представљање), -након и –после који се употребљавају с генитивом али сваки са својом нијансом значења, па се отуд не могу увек замењивати, -надомак (који се употребљава с генитивом али и с дативом или с локативом кад означава усмереност), предлози –због, -ради, -о, -око, -у, -упркос, -ван, -ка.
Намера је да се идентификују сви они предлози при чијој се употреби чешће или ређе јављају грешке, као и да сва објашњења значења падежа и одговарајућих предлога буду сажета али и тачна и илустрована прикладним примерима. Примери нису увек узимани дословно из извора, већ су преиначавани у тежњи за концизношћу али и с пажњом да се сачува јасност.
Значење и употреба речи
За тачност и јасност исказа неопходно је познавање значења речи, поштовање лексичког стандарда и речничког блага. Издвојене су и обрађене речи код којих је услед непознавања правог значења речи или других прикладнијих речи дошло до померања значења (нпр.: придев исхитрен употребљава се у значењу брзоплет (“исхитрене одлуке”) уместо значења 1. умешан, спретан, лукав, довитљив, 2. намештен, извештачен.Честе су и грешке у смислу настале заменом значења речи сличног облика (нпр.: санкција : санкционисати, опортуно : опортунистички), непознавањем значењских нијанси (нпр.: перјаник и перјаница, султанија и султаница). Неретко семантичке грешке настају као последица немарног односа према речима (нпр.: “Милошевић испоручен Хагу” или “биће испоручена нова група људи”). Понекад се неадекватном употребом речи помера њихово стварно значење као што је случај с речју јубилеј која се користи за обележавање најразноврснијих личних и колективних догађаја.
У ову тему увршћене су и неке позајмљенице попут речи боја и фарба, односно глагола бојити и фарбати јер је у речницима фарба означена као варваризам а из комуникацијских разлога, ради отклањања двосмисла глаголу бојити мора се додати и глагол фарбати.
При утврђивању семантичких описа речи коришћени су Речник МС, Речник САНУ и Клаићев Рјечник страних ријечи.
Синоними и сродне речи
Ова тема се обрађује из два разлога: прво, технологија рада захтева да се брзо пронађе иста или слична реч облички краћа или дужа од постојеће да би се избегло понављање исте речи или из техничких разлога и друго, често уредници, редактори, лектори дају предност једној речи над другом осиромашујући тако богатство које језику дају синоними и сродне речи (нпр.: друкчије, опречно, супротно; век, столеће; каснији, потоњи; после, пошто, након, што; сујетан, ташт, охол, умишљен; беседа, слово, проповед, реч, говор, излагање).
Занимања и титуле женских особа
Кроз примере се објашњава када је могуће и обликом именице показати да је носилац датог занимања жена (нпр. спикер : спикерка и спикерица, аутор : ауторка и ауторица, председник : председница), када постоје семантичке препреке као производ одређених социолошко-културолошких момената (нпр.: министар : министарка, амбасадор : амбасадорка), када постоје творбене препреке (нпр. борац) и разрешавају се колебања у употреби могућих суфикса (нпр.: апотекарка : апотекарица, архиварка : архивисткиња).
Пажња је посвећена овој тематској целини јер су у последње време чести покушаји да се конструишу женски облици тамо где их лексички фонд нема. Тако неке жене чланови српског парламента себе називају посланицама а из парламента ова лексема почела је да се пробија у језик новина у којима срећемо по аналогији направљену полусложеницу евро-посланица за жену посланика у Европском парламенту.
Колико феминизација имена професија, звања , титула где год је могуће може да доведе до опасних злоупотреба показује и пример ... “прочитаћемо и ове речи Мире Марковић, социолошкиње и боркиње за равноправност жена”.
Функција и политичка моћ не подразумевају и право на мењање наше граматике. Стога је пред језичким стручњацима задатак да сваки нови облик верификују и регулишу његов опстанак у језичкој пракси.
Литература и извори
1 М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик 1,2, Научна књига, Београд 1970.
2 Речник српскохрватскога књижевног језика и народног језика Српске академије наука и уметности
3 Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске
4 Правопис српскога језика, Матица српска, 1994.
5 Правопис српскохрватскога књижевног језика, Матица српска – Матица хрватска, 1960
6 Б. Клаић, Рјечник страних ријечи, Накладни завод Матице хрватске, Загреб, 1984.
7 М. С. Лалевић, Синоними и сродне речи српскохрватскога језика, Лексикографски завод, Београд 1974.
8 Језички приручник, П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан, Б. Брборић, РТБ, Београд 1991.
9 Слово о језику, Језички поучник, Д. Ћупић, Е. Фекете, Б. Терзић, Партенон, Београд 1992
10 Речник глагола са граматичким и лексичким допунама, В. Петровић, К. Дудић, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Завод за издавање уџбеника Н. Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево 1989
// Пројекат Растко / Филологија
и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]
|
