Излагање на трибини "Локализација Windows XP Professional i Office 11"

у организацији Друштва за информатику Србије и Удружења информатичке делатности ПКС, Београд, Привредна комора Србије, 19. 11. 2002

ПРЕДНОСТИ ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ

Када смо радили "Стратегију развоја информатике у СРЈ до 2000.године», ја сам се као један од аутора залагао да у текст Стратегије уђе потреба локализације Виндоуса 98. У то време, супротно тенденцијама у Европи, постојала је код нас јака струја која се томе противила, сматрајући да је енглеска верзија довољна и права, а да би превод био неодговарајући.

Тада сам сматрао а и сада да стварање информационог друштва у 21. веку захтева да информационе технологије нађу своје место у свим порама друштва, од домаћица и бакалница - до научних радника и великих фирми. Тај став заступа и Савет Европе, промовишући Електронску Европу за свакога.

Основни принцип који се данас искристалисао у свету и Европи - јесте језичка разноврсност (мултилингвалчност) којом би се сачувала културна разноврсност Европе у којој има 40 различитих језика и писама, сматрајући да се никако несме угрозити овакво богатство Европског континента.

Група 8 најбогатијих земаља света заложила се у Окинавској декларацији за исти принцип.

Унеско се и раније залагао за јазичку разноврсност у новом информационом друштву, а за планетарно заседање о Информационом друштву на највишем нивоу које ће бити одржано 2003. године под покровитељаством УН, већ је припремљена посебна резолуција о мултилингвалности односно језичкој разноврсности.

Овакви ставови су охрабрили све нас у Србији који су схватили како се латинизација и прекид са постојећом културном, језичком и верском традицијом у Срба раширила као коров и како озбиљно прети опстанку наше културе и не само културе.
Да се одмах разумемо. Немамо ништа против латинице као писма, али се залажемо и тражимо да у креирању, ширењу и коришжењу информација оне буду на нашем српском језику и писму. Ако смо дозволили националним мањинама да користе свој језик и писмо, зашто и ми неби имали иста права. Уосталом нетражомо ништа ни више ни мање него што имају сви народи у Европи и свету

Ћирилица и српски језик су били и остала симбол националне и културне самобитности и идентитета српског народа, и кроз векове су увек били први на удару свих завојевача и њихових идеологија.

Срби су успели да кроз 500 година ропства под турцима сачувају свој језик и веру и касније обнове државу. Нису примили турско односно арапско писмо, али је велики број привучен економским привилегијама примио ислам, тако да се од корпуса српског народа издвојио не мали део који себе сматра посебним народом а из српског језика је издвојио језик који се назива бошњачки или босански.

У време немачке окупације ћирилица је била забрањивана, а први акт који је донела влада НДХ односио се на забрану ђирилице.

Недавно смо сазнали из новина да је нова влада Косова и Метохије такође ставила ћирилицу на стуб срма и не признаје је, и поред прича међународних власти и моћника да на Косову изграђују мултиетничко и мултикултурално друштво.

Међутим, сада долази оно најгоре : Најбогатија и најмоћнија фирма на свету Мајкрософт, са великим бројем милијарди долара профита и огромним буџетом, устала је против српске ћирилице (наравно не против руске бугарске и других словенских ћирилица). Како би рекао писац старозаветних књига "наишла су тешка времена" али и трагична времена за српску културу стару више од 8 векова која је и део европске културе, како недавно констатова академик Дејан Медаковић.

Да ли је то лингвистичко или информатичко питање ?

Да ли ћирилица или латиница?

Да ли је локализација на српски језик и латиницу лингвистичко или информационо питање поставља се у позиву за ову трибину ?

Ја бих рекао да је и једно и друго али и треће, односно знатно шире.

Поставио бих питање Мајкрософту који поштује међународне стандарде (али их крши намећући своје као међународне), како мисли да ради ликализацију на српском језику и латиници.

Према међународним стандардима српски језик (двословна ознака SR) није увршћен међу језике који користе латиницу, а за српскохрватски (језик коришћен до распада Југославије - двословна ознака SH) регулисано је да сви документи писани латиницом припадају хрватском језику а ћирилицом српском језику.

Оваква одлука Мајкрософта, вероватно подржана и од одређених кругова наше власти, хтели ми то или не , посредно води унијаћењу српског народа и његовом одвајању од сопственог језика, писма и вере. Јер, кад се на већ постојећу климу латинизације уради верзија најраспрострањенијег светског софтвера на латиници, онда се поставља питање ко ће у новом информационом друштву 21.века имати снаге да се, без финансијских средстава и моћи, супротстави најмоћнијима на свету?

Једно је сигурно. То није информатичко питање. Сви ми који користимо ћирилицу у информационим технологијама добро знамо да Вукова ћирилица одлично функционише од Виндоуса и других софтверских пакета па до Интернета.

На научно-стручном скупу "Интернет и ћирилица", у организацији Вукове задужбине, Одбора за стандардизацију српског језика и Народне библиотеке Србије и уз учешће преко 60 стручњака из наше земље и света, непобитно је доказано да нове информационе технологије подржавају наш језик и писмо и да је оно у потпуности компатибилно са њима (Нажалост, председник програмског одбора проф. Чупић спречен је данас дође на трибину и упозна вас са закључцима Скупа.)

Електронска пошта на мајкрософтовом Инернет експлореру шаље се без проблема у јуникод распореду, који карактерише Виндоус Икс Пе. Ћириличке базе података без проблема се претражују преко интернета уз коришћење свих међународних стандарда, раде и сви други програми, нпр. ОЦР, итд.,итд.

Прича о разлици између српске ћирилице и оне бугарске или руског алфабета једноставно не стоји. На мајкрософтовој кодној страници 1251 која се користи и даље на Интернету и мајкрософтовим програмима стоје све словенске па и неке друге ћирилице и користе се без икаквих проблема, а да не говоримо о Јуникоду.

Када на Интернету погледате изворна Мајкрософтова документа тамо нема говора о проблемима са српском ћирилицом, али зато има у изјавама Мајкрософта за Југославију. (О томе ће детаљније говорити представник групе "Наше писмо", па се ја не бих задржавао на детаљима).

Ја бих поставио Мајкрософту питање како то да Естонци, Литванци, Словенци, Бугари, Руси, Мађари и други народи на чије је језике и писма већ урађена локализација, имају већа права од Срба, и зашто се само према нама заобилазе јасне поруке међународне заједнице о поштовању језичке разноврсности. Зашто они могу да користе најраспрострањенији светски софтвер на свом језику и писму а ми не.

Овде се очигледно ради о свесној или несвесној дискриминацији, и то питање се мора поставити савезној и републичкој власти, али ако треба и уставном суду.

Улог је велики- У питању су српски језик, писмо, култура, а самим тим и вера.

У Београду, 18.11.2002. год.

Др Србислав Букумировић

// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]