|
|
|
 |
Српски језик и писмо у XXI векуИнформационе технологије и мали језици Ћирилични Мајкрософт"Политика", Београд, 8. децембар 2002. Бројне државне, друштвене, верске и друге институције јасно су стале на страну српског језика и писма којих не треба да се стидимоВелики број наших стручњака који се баве новим информационим технологијама, њих - како се процењује - две трећине, једногласно подржавају став да приликом локализације програма Виндоус Икс Пе и Офис 11 на српски језик то буде обављено на ћириличном а не на латиничном писму. Међу разлозима који се наводе, главни је тај да је ћирилица службено писмо у Србији, и да не постоји никаква потреба да оно буде скрајнуто а да предност у овоме буде дата латиници. Осим тога, фирма "Мајкрософт" није, како многи мисле или неоправдано износе као аргумент, ниједном захтевала да њени програми буду локализовани на латиничном писму већ је, као и у случајевима других малих земаља које желе да сачувају своју културу, ту потпуно отворена. "Мајкрософт" "никада није заратио са малим језиком" и ако је и у неким од ранијих разговора од ове фирме (Microsoft-Yugoslavia) дошло као сугестија да то буде на латиници, онда она није најбоље обавештена, па, самим тим, захтев са наше стране да програми буду урађени на ћирилици не представља ни у ком случају супротстављање "Мајкрософту". Њему је, очигледно, свеједно, а забуна је могла да дође, можда, и отуд што у Савезној Републици Југославији две републике на два начина третирају ћирилицу. Наиме, у Србији је ћирилица службено писмо, док су у Црној Гори у службеној употреби и ћирилица и латиница. Ко је против? Све је ово, између осталог, казано и подразумевано на јучерашњем разговору у Вуковој задужбини, који је био посвећен ставу српске владе и стручних организација о преводу програма "Мајкрософт" Виндоус Икс Пе профешенал и Офис 11. Доктор Србислав Букумировић, председник Одбора за писмо Вукове задужбине, у уводу је рекао да су бројне државне, друштвене, верске и друге институције јасно стале на страну српског језика и писма - Влада Србије, која је вољна да и стручно и финансијски, ако треба, помогне, Савезна скупштина која је донела Декларацију о заштити ћирилице, Електротехнички и Машински факултет Универзитета у Београду, Вукова задужбина, Српска православна црква... "Која организација, удружење или институција стоји иза противника ћирилице ми то не знамо, јер се јавно представљају само појединци", рекао је Букумировић, напомињући да није реч ни о каквом "изазову шљивовице" нити о "виндоусу под шајкачом" како се малициозно, са мржњом чак, иронијом и сарказмом покушава етикетирати став да ћирилица буде уместо латинице искоришћена за локализацију ових програма. Осим тога, додао је Букумировић, "ми се не стидимо ни шљивовице ни шајкаче, јер су и то специфични симболи везани за наш народ". Пројекат Растко У Вуковој задужбини јуче је на изузетне речи похвале наишао и пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету - http://www.rastko.rs - основан још 1997. године, а који се шири и у свет и добија све већа признања баш из тог света, пред којим ми, колико пута без потребе, потиремо сопствене квалитете и основе наше културе. Посебно признање одали су јуче учесници разговора о ћирилици Богдану Кецману, програмеру и стручњаку за информативне технологије, речима које су заиста ретке - да је човек који улази у историју наше културе. О чему је реч? Богдан Кецман је са колегама, члановима "добровољне програмерске заједнице посвећене "ОтвореномКоду" коју углавном чини више од 40 младих ентузијаста и професионалаца, за само два викенда, даноноћним радом, превео преко 20.000 израза на српски језик, исписаних ћирилицом. Једном речју, то је OpenOffice, први страни софтверски пакет за канцеларијско пословање, локализован на ћирилицу, али и на латиницу. Рад је завршен 2. децембра у 3 часа ујутро. Труд припада стручњацима, као што смо рекли, српске заједнице "ОтворениКод", у организацији београдске куће ICTT. Овај пакет програма управо тестирају домаћи стручњаци за културу, језик и технологију, ускоро ће бити пуштен у употребу и биће бесплатан за све кориснике. Пакет, иначе, ради на Линукс, Мајкрософт и Сола ис оперативним системима, и слободно се преузима са Интернета са адресе http://www.openoffice.org. Анђелка Цвијић // Пројекат Растко / Филологија
и лингвистика // |