Саопштење "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе" поводом одлуке Владе Србије

• Бранислав Анђелић, директор Завода за информатику и Интернет Владе Србије потписао је одлуку шта то Влада подразумева под локализацијом модерне технологије • Прва одлука те врсте од 1945. до данас. • Као Владин стратешки партнер Microsoft ће први добити помоћ. • Српско јавно мњење на Балкану и широм света подржало одлуку Владе. • "Пројекат Растко" скицирао препоруке јавности и нацрт за будуће законске стандарде. •

Београд, 20. новембар 2002.

Уторак 19. новембар 2002. је можда један од кључних симболичних датума у новијој културној историји српског народа. Први пут од 1945. до 2002. један српски државни орган на највишем нивоу је донео извршну одлуку којим се званично рашчишћава културно неподношљиво стање изазвано мањинском - али агресивном тезом - да наводно постоје "два српска писма" (друго је наводно латиница).

Наиме, поводом масовног јавног протеста на могућност да се добија "српска" локализација важног софтвера предузећа "Microsoft" али на латиници (sic), Бранислав Анђелић, директор Завода за информатику и Интернет Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије потписао у име Владе Србије следеће саопштење:

"Влада подржава локализацију [страног софтвера]. Влада не оспорава компанији "Мајкрософт" да своје производе издаје у било којој верзији, али Влада ће оспорити право да се било која верзија назива "српском", уколико није на ћирилици. Уколико "Мајкрософт" нема ресурсе да оствари локализацију на ћирилици, Влада је спремна да о свом трошку обезбеди стручњаке из информатике и лингвистике како би урадили овај посао".

Одлука Владе Србије је правно-културно логична, а чак у потпуности следи и еруптивни народни консензус који се видео током последњих седмица: петицију информатичке групе Наше писмо је одмах потписало око 6.000 особа, у Интернет-анкетама јавног мњења (Eutel Net) око 63% анкетираних се изјаснило за ћирилицу (од тога око 80% за ексклузивно ћириличну основу), средства обавештавања су већ претходно била пуна реакција јавног мњења, а скоро све кључне друштвене институције су организовале јавне или интерне тимове да би се реаговало на укидање ћирилице у рачунарима. Теоретски, овако јасан званични став неки произвођачи могу покушати да заобиђу вицкастим досеткама о "југословенској" верзији софтвера. Међутим, пошто не постоји "југословенски" језик, народ или култура, а држава која се звала Југославија укинута је са радошћу већинском вољом народа и консензусом практично свих иоле релевантних странака, то значи да се став јавности и Владе Србије мора тумачити онако како је и написан. У супротном би значило да такви аутори или фирме покушавају да имају политичку улогу, што није вероватно у овако запаљивим друштвеним околностима.

Шта се мора урадити на државном нивоу

Према процени информатичких и културних стручњака у оквиру "Пројекта Растко", важност ове одлуке Владе Републике Србије није само од историјског значаја за враћање елементарних културних и законских стандарда, већ и у томе што је јасна службена најава који су то параметри да производи за јавну и службену комуникацију могу да добију атесте који су у складу са Уставом Србије.

По нашој процени потребно је 12 до 24 месеца да би се потпуно применила уставна обавеза на нивоу државе и друштва, а чини се да је већ сад већ сигурно да ће се то у почетку односити барем на следећа подручја:

• Софтвер који се користи у државним органима, јавним предузећима и институцијама, или оним које финансира држава (укључујући и оперативне системе личних дигиталних помоћника, PDA, које користе службеници поменутих институција).
• Сва службена комуникација и интерни документи Републике Србије, јавних предузећа и друштвених институција (полазећи од нагле компјутеризације државне управе).
• Телевизијски програм (јер је завистан од специјализованог софтвера) свих ТВ-станица које су у државном, јавном, општинском и мешовитом власништву, или које финансира држава.
• Интернет-сајтове државних органа, јавних и мешовитих предузећа, као и друштвених институција.
• Терминале свих врста (службених, поштанских, банкарских и других), који су у оквиру државе, јавних или мешовитих предузећа
• Екране мобилних телефона које користе службеници државе, јавних предузећа и друштвених институција.
• Садржај рекламних кампања државе и сва корпоративна комуникација јавних или мешовитих предузећа.
• Етикете, објашњења и приручнике за легално увезену робу која мора да прође кроз процес дозвола Владе.

Мада је потребно вероватно две године за ово, тај процес стандардизације и компатибилности је ионако приоритет коју српско друштво мора да изведе, чак и због разлога основне друштвене продуктивности. Овај процес ће додатно запослити огроман број младих стручњака, убрзати Владине реформе, а помоћи учвршћивање односа српског и глобалног тржишта. Значи, сви су на добитку, од корисника до страних фирми.

Препоруке "Пројекта Растко" јавности, држави и предузећима

Пошто је "Пројекат Растко" највећи српски ћирилички информатички систем на свету и највећа српска дигитална библиотека, Управа "Пројекта Растко" је у тесној координацији већ неколико седмица са најважнијим културним, државним, црквеним и стручним институцијама да би се што пре донели решења и стандарди за ово кључно питање. За сада су донесени следећи закључци:

• "Пројекат Растко" и његови сарадници у потпуности подржавају Владу Републике Србије по овом питању.
• "Пројекат Растко" у потпуности подржава принципе експертске групу "Наше писмо" по питању српске локализације сваког софтвера, било комерцијалног, било јавног.
• Српска стручна јавност је морално обавезна да у овом моменту помогне предузећу "Microsoft - Yugoslavia" како би њихов софтвер био по јасним стандардима који се подразумевају у српској јавној и службеној комуникацији. Ова успешна сарадња ће олакшати и свим другим страним предузећима производњу исправних производа за домаће тржиште.
• Скрећемо пажњу свим произвођачима комерцијалног или јавног софтвера да "српска локализација" подразумева следеће ствари, нарочито у случају софтвера за обраду текста:

Пошто је сваки од ових захтева технички лако изводљив, очекујемо да их Влада Србије унесе у своје званичне стандарде за издавање атеста за сав софтвер.

• Препоручујемо Влади Србије да финансијски помогне прављење алата за ћирилизовање Интернета и других алата који би се делили бесплатно и тиме драстично убрзали и појефтинили описмењавање српског Интернета и усклађивање са уставним обавезама.
• Заједно са другим институцијама, комисија "Пројекта Растко" припрема платформу која ће Влади Србије и произвођачима помоћи да се овај стратешки подухват реши брзо и без напетости, на заједничко задовољство јавног мњења и државе, али и домаћих и страних предузећа која послују на српском тржишту.
• Тражимо што пре доношење прецизног "Закона о коришћењу српског језика и писма у јавној и службеној комуникацији", које би по моделима Мађарске и Француске, заштитило употребу уставног језика и писма, као што то и Устав прописује.

У Београду, 20. новембра 2002.

За "Пројекат Растко",
Зоран Стефановић, председник

Корисни линкови:

• Влада Републике Србије
• Група Наше писмо, експертска група за ћирилицу у информатичком окружењу.
• Microsoft - Yugoslavia
• Петровградска ћирилица
• Ћирилица.орг
• Радна група за српску ћирилицу на Интернету