Pretraga O projektu Novosti Promena pisma Pomoc Kontakt Mapa projekta

 

Често постављања питања о Пројекту Растко

Пошто се нека питања доласком нових учесника или читалаца стотинама пута понављају, овде подсећамо на неке основне податке о "Пројекту Растко". Остале детаље можете погледати у оквиру Правила подухвата која су објављена у 1. броју Растковог гласника, или у оквиру сајта на Интернету www.rastko.rs. Евентуална даља питања се могу упутити на електронске адресе учесника Пројекта.

Садржај

О ПОРЕКЛУ И СМИСЛУ ПОДУХВАТА ШТА РАСТКО МОЖЕ ДА УЧИНИ ЗА ВАС

О ПОРЕКЛУ И СМИСЛУ ПОДУХВАТА

Шта је "Пројекат Растко"?

"Пројекат Растко — Библиотека српске културе на Интернету" јесте непрофитни, невладин и добровољни подухват електронског архивирања и издавања научних и уметничких дела на Интернету, која припадају српској и сродним културама, са циљем да та културна добра — нарочито она у јавном власништву — учини доступним проучаваоцима и поштоваоцима у српским земљама и иностранству, у свом целовитом облику и под стручним надзором. Паралелно ће бити објављивана дела из архива и баштине, савремена продукција, као и дела којима ће Интернет бити премијера. Начело је да се у оквиру могућности дела објављују интегрално и без скраћивања.

Ко је Растко по којем је подухват добио име?

Растко Немањић - свети Сава (око 1175-1235), син српског жупана Немање, принц Хума (данашња Херцеговина и Бока), који се као младић из јаке личне потребе замонашио на Светој Гори - монашкој држави у данашњој Северној Грчкој. Богослов, писац, државник, просветитељ. Кључна личност српске историје који је својом визијом и радом на ненасилне начине трајно укључио Србе у византијски комонвелт и цивилизацију. Растко Немањић је изабран за име подухвата као симбол стремљења ка личном духовном усавршавању и јакој потреби појединца да не буде заробљен у световном. Намерно је узето његово мирско име - Растко - да би означило да је та потреба универзална и шира од појединачне конфесије или нације, што значи да у "Пројекту Растко" своје место имају сва релевантна уверења и изрази, независно од порекла и конфесионалности.

За више о Растку Немањићу - светом Сави погледати:

Симбол "Пројекта Растко" је розета. Са које цркве је узета?

Расткова розета - симбол целине и јединствености свемира састављеног од разних, а блиских, елемената - налази се у манастирској цркви Наупара (Горњи Степош близу Крушевца, Србија). Розета је узета за симбол подухвата јер симболише универзум духа, који се пројављује кроз разна обличја, али остаје јединствен.

Цитат из књиге "Светињама у походе: манастири и цркве Србије и Црне Горе" (аутори: Миодраг Н. Новаковић и Радослав В. Миклуш, Београд, Храм св. Василија Острошког, Бежанијска Коса, 1998):

"НАУПАРА - Црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице. Градња манастирске цркве је завршена 1381. потпуно у стилу моравске школе. Ктитор и оснивач манастира је хиландарски монах Доротеј, уз помоћ двора кнеза Лазара. По једном народном предању као ктитор се помиње и деспот Стефан Лазаревић у момачким годинама. Манастир је знатно порушен 1454. г. од Турака. Потпуну обнову Наупара доживљава 1835. г. залагањем браће Симић, о чему говори натпис на плочи код улаза у цркву. Ова црква остаје у сећању по предивним розетама на кули и звонику. Својим уметничким стремљењима, највећа розета непревазиђена је у моравској скулптури. Недавно откривени фрагменти доказују да је храм био живописан врло брзо по изградњи. Данас се на зидовима уочава и неколико мањих сцена које потичу из 19. века. Постојећи иконостас потиче из времена Милоша Обреновића и нема веће уметничке вредности. Од богате ризнице није такорећи ништа сачувано, али се поуздано зна да су обновитељи манастира, браћа Симић, 1835 г. поклонили храму сасуде, звона и књиге пренесене из Лазарице. Лазарици су поклонили нове које су донели из Русије. Овде се на манастиришту 1805. г. причестио вожд Карађорђе са својом војском."

Одакле је словни тип који сте искористили за логотип подухвата?

Логотип "Пројекта Растко" је обликован по споменицима српске уставне ћирилице из XII века.

Како је почео "Пројекат Растко"?

"Пројекат Растко" је концепт Зорана Стефановића који је предложен Влади тадашње СРЈ 1994. године, а предатвљен и августа 1995. на оснивачком скупу Балканске културне мреже у Солуну, као најбољи начин културне интеграције Балкана, где би свака нација, етничка група или држава направила своје дигиталне библиотеке које би радиле по истој методологији и биле међусобно повезане. "Пројекат Растко" у свом данашењем облику почео је јавно да ради септембру 1997. Погледати хронологију у Правилима.


НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

Ко и како остварује пројекат?

Подухват је непрофитан, невладин и волонтерски, а остварује се добровољном делатношћу појединаца и установа које се у ширем смислу баве проучавањем, развојем и очувањем српске културе.

Стручно и методолошки београдско средиште спроводи Научно друштво за словенске уметности и културе, као и ТИА Јанус из Београда, а основне техничке ресурсе је дала кућа ТИА Јанус. Председник подухвата је Зоран Стефановић, а управник је Дејан Ајдачић. (За управнике осталих средишта погледај одговор на следеће питање.)

Техничку основу је развио Михаило Стефановић из Београда, који је за овај пројекат направио пакет софтверских алата који олакшавају припрему материјала на српском језику за публиковање на Мрежи. Основни коректорски послови се раде преко програма РАС мр Милорада Симића, лингвисте из Института за српски језик Српске академије наука и уметности. Овај најбољи spelling-checker за српски језик је своју ефикасност доказао на најтежем задатку – прављењу "Пројекта Растко", тако да је прихваћен као стандардни део издавачких алата за наш рад. Дизајнери су били Душан Павлић, Маринко Лугоња, Раде Товладијац; Ненад Петровић и други. (Погледати импресум)

Остали и сарадници пројекта су професионалци из области друштвених наука и уметности из свих српских земаља, српске дијаспоре и света. У оперативном смислу подухват спроводи стотинак учесника, научника и уметника из целог света, а до сада је објављено око 1000 разних аутора. Подухват морално или стручно подржава неколико стотина угледних појединаца српске и светске културе (укључујући и доста академика, владика и професора универзитета), а доста угледних установа дало је дозволе за објављивање својих издања или је потпомогло подухват на други начин.

У којим градовима и земљама постоје центри "Пројекта Растко"?

"Пројекат Растко" је замишљен да се развија у правцу самосталних покрајинских средишта. За сада постоје следећа средишта:

БЕОГРАД - Матично средиште. Проби рад почео септембра 1997. Званично отворено на дан Св. Симеона-Немање, 26. фебруара 1998. До почетка 1999. управник био Зоран Стефановић. Од тада је управник Дејан Ајдачић [е-пошта]

 

Projekat Rastko - Temisvar [kultura i tradicija Srba u Rumuniji]
ТЕМИШВАР - Библиотека културе Срба у Румунији и румунско-српских културних веза. Подухват основан 1998. Званично отворен 27. јануарa 1999. Управник Душан Бајски [е-пошта] [румунски мирор]

 

Projekat Rastko - Cetinje [kultura i tradicija Crne Gore]ЦЕТИЊЕ - Библиотека културе и традиције Старе Црне Горе. Отворен 13. маја 2000. Управник Александар Раковић [е-пошта]

 

 

Projekat Rastko - Gracanica-Pec [kultura i tradicija Kosova i Metohije]ГРАЧАНИЦА-ПЕЋ - Библиотека културе и традиције Косова и Метохије. Основан 24. марта 1999. као подбиблиотека матичног подухвата. У покрајинско средиште прерастао на Ускрс 2000. Управник Зоран Стефановић [е-пошта] [амерички мирор]

 

Projekat Rastko-Boka БОКА - Библиотека културе и традиције Боке. Основан 12. јула 2001. Управник Ђорђе Ћапин [е-пошта]

 

 

Projekat Rastko Budimpesta - SentandrejaБУДИМПЕШТА-СЕНТАНДРЕЈА - Библиотека културе и традиције Срба у Мађарској и мађарско-српских културних веза. Основан 4. августа 2001. Управница Споменка Стефановић [е-пошта]

 

Projekat Rastko - Kijev-LavovКИЈЕВ-ЛАВОВ - Библиотека украјинско-српских културних веза. Основан 12. септембра 2001. Управник Дејан Ајдачић [е-пошта]

 

 

ПРОЈЕКАТ РАСТКО - БАЊА ЛУКА - Библиотека културе и традиције Босанске Крајине Основан 27. јануара 2002. Привремена Управа Матице [е-пошта]

ПРОЈЕКАТ РАСТКО - СКАДАР - Библиотека културе и традиције Словена у Албанији и албанско-словенских културних веза. Основан 26. фебруара 2002. Привремена Управа Матице [е-пошта]

 

ПРОЈЕКАТ РАСТКО - БУГАРСКА - Библиотека бугарско-српских културних веза. Основано 24. маја 2001. Управник др Дејан Ајдачић
[е-пошта]

 

Project Rastko - LusatiaПРОЈЕКАТ РАСТКО - ЛУЖИЦА - Библиотека лужичкосрпских-јужносрпских културних веза. Основан 28. јуна 2002. Управник
Проф. др Предраг Пипер [е-пошта]

Projkat Rastko - PolskaПРОЈЕКАТ РАСТКО - ПОЉСКА - Библиотека пољско-српских културних веза. Основан 13. септембра 2002. Управник Проф. др Петар Буњак [е-пошта]

 

 

У току је стално оснивање нових покрајинских средишта "Пројекта Растко". У оквиру матичног подухвата планирано је постављање и библиотеке културе других етничких мањина у Србији.

Одакле вам средства да остварујете овако велики и дуготрајан подухват?

"Пројекат Растко" се стручно остварује волонтерским радом његових редакција и стотина срадника, док се технички и други трошкови решавају помоћу донација локалних и међународних донаторских програма културе, учешћем спонзора, средствима из буџета Републике Србије и градских буџета као и добровољним прилозима његових сарадника, посетилаца и поштовалаца.

Извод из Правила:

"Кућа Јанус из Београда финансира регистрацију, простор и време на Интернету, као и објављивање барем четири прилога месечно у оквиру Матичног подухвата. Даље техничке потребе фиксне тржишне вредности — попут дактилографског уношења текста, коректуре и лектуре, програмирања, скенирања, превођења, вебмастеринга, обраде сликовног, видео и музичког материјала — решавају се тако што се делови или целина тих потреба остварују волонтерском делатношћу чланова, учесника или сарадника Подухвата или се намирују преко евентуалне помоћи добротвора.

Свако средиште (и Матично и Покрајинско) обезбеђује себи даље изворе за остваривање своје покрајинске библиотеке у свом домицилном окружењу. Ако једно средиште има на располагању слободне ресурсе, пожељно је да их омогући и другим средиштима.

Добротвори (спонзори) не могу, на име помоћи дате Подухвату, ни на који начин утицати на измену начела, правила или методологије подухвата. (...) Без изузетка је забрањено свим средиштима и учесницима Подухвата узимање материјалних/финансијских средстава од било које политичке странке."

Како се регулишу ауторска права?

"Пројекат Растко" чини све разумне напоре да материјал објављује у складу са међународним и домаћим законима о ауторским и сродним правима. У случају када то право није јасно дефинисано или кад не можемо да нађемо носиоца права, трудимо се да све остане у оквирима академских правила и "fair use" регулативе. Ако претпостављате да је неко тиме оштећен, молимо да нам јавите.

Дозвољено вам је преузимање материјала и штампање на штампачу искључиво за вашу личну, интерну наставну или научну употребу (ради истраживања). Било какво умножавање у штампаном, HTML и другом облику, или наплаћивање садржаја са "Пројекта Растко" је забрањено без изричите дозволе аутора подухвата и појединачних дела.

Који су услови да се мој сопствени рад појави на "Пројекту Растко"?

У овој фази само професионални научници, уметници и културни радници могу да конкуришу за објављивање у Пројекту Растко (укључујући ту и студенте постдипломских студија). Ево како то изгледа по библиотекама:

УМЕТНОСТИ - тренутно се књижевни материјали на Пројекту Растку могу објавити само по позиву уредништва. У наредном периоду приоритет ће имати класична дела или већ афирмисани писци који су већ део издавачког плана. У случају да сте већ афирмисани професионални писац и да своја дела имате у електронском облику - онда вас можемо преко реда ставити у издавачки план. Све ово значи да, на жалост, за неафирмисане писце и друге уметнике тренутно немамо ни услова ни средстава да би се њихова дела разматрала, обрађивала и објављивала. Ово исто важи и за следеће уметничке области: ликовна дела, стрипови, фотографије, музичка дела, филмови итд. На другој страни, ако сте професионални критичар, теоретичар или историчар одређене уметничке области и ако имате своје радове у дигиталном облику можете их пријавити без ограничења за објављивање на Пројекту Растко.

НАУКЕ: Ако сте завршили неки од набројаних факултета и ако су вам следеће науке професија онда можете предложити своја дела: археологија, етнологија и антропологија, историја, филологија и лингвистика, теологија и философија. Наравно, и та дела морате да имате у дигиталном облику. Кликните овде за контакт са особама која воде надлежну библиотеку.

Да ли радови морају бити на српском језику?

Не морају. У принципу Пројекту Растко је свеједно на којем језику су објављени текстови, шта више таква врста различитости је и пожељна што се и јасно види на презентацији. За сада, следећи језици заступљени: енглески, руски, украјински, француски, немачки, шпански, италијански, словеначки, румунски, албански, мађарски, пољски горњолужичкосрпски, доњолужичкосрпски итд, док се њихов број непрестано повећава. Једина разлика је што је за мање коришћене језике потребно много више времена за неопходно контролно читање и оцењивање, као и за коректуру.

У којем облику морају бити форматирани текстови које шаљем електронском поштом?

За све техничке услове кликни овде (за сада под израдом).

Приметио сам да "Пројекат Растко" тренутно нема организациону структуру коју сте навели у правилима. Зашто?

По истеку пробног рада нисмо прешли на систем организовања који је дефинисан у Правилима. Тај процес је тренутно у току. Разлог за то је што је земља у непрестаном стању нестабилности већ годинама. Због тога смо били присиљени да 24. марта 1999. (када је почело бомбардовање NATO-а) активирамо клаузулу о ванредним ситуацијама:

"У случају неуобичајених друштвених околности, Управник има овлашћење да уз сагласност Оснивача, а између два редовна заседања Управе, донесе одлуку привременог карактера која остаје на снази до следећег заседања Управе".

Дакле, одлука о ванредним мерама је и даље на снази и трајаће све док се друштвени и економски услови не успоставе довољно да омогуће стабилност пројекта и развијање по програмским саветима. Такав развој очекујемо врло ускоро. У међувремену, све одлуке ће доносити тело које чини Председник са Управницима свих покрајинских средишта.


ШТА ВИ МОЖЕТЕ ДА УЧИНИТЕ ЗА РАСТКА

Могу ли да приложим донацију за објављивање моје омиљене књиге, библиотеке о мом крају или о породици, или за било шта што Подухват процени као корисно?

Хвала. Добродошли у Расткову породицу! Пошто никакав моћан систем не стоји иза Растка, помоћ његових учесника, стваралаца и читалаца је једини начин да опстане, а при том да остане независтан.

Наравно, морате имати на уму наша правила:

"...Добротвори (спонзори) не могу, на име помоћи дате Подухвату, ни на који начин утицати на измену начела, правила или методологије подухвата. (...) Без изузетка је забрањено свим средиштима и учесницима Подухвата узимање материјалних/финансијских средстава од било које политичке странке. ..."

Ако се слажете са овим кликните овде да добијете образац за пријављивање помоћи као и упутства за уплаћивање са образложењем.

Имам времена и жеље да повремено будем волонтер у обради материјала за "Пројекат Растко". Могу ли да се укључим?

Наравно - добро сте дошли! Кликните овде да добијете образац за "Расткове" сараднике.

Имам одличне идеје за развој "Пројекта Растко", могу ли да вам их предложим?

Наравно. Кликните овде да добијете образац за "Расткове" сараднике и напишите све што мислите да може бити корисно за "Пројекат Растко" и његове читаоце. Ми не гарантујемо да ћемо бити у стању да то спроведемо или да ћемо исто мислити о тим идејама, али ћемо бити захвални за сваки ваш допринос у том смислу.


ШТА РАСТКО МОЖЕ ДА УЧИНИ ЗА ВАС

Да ли ми можете помоћи око мог домаћег задатка, семинарског рада и слично?

На жалост, "Пројекат Растко" не располаже довољним бројем сарадника, ресурсима, ни временом за овакву врсту помоћи.

Да ли ми можете помоћи око мог писања мог научног рада?

Ако вам је помоћ потребна за професионални истраживачки научни рад, понекад можемо помоћи податком или вас упутити на друге личности или институције. Ова помоћ важи и за студенте ако су у статусу апсолвента или постдипломца.

Да ли ми можете помоћи око истраживања мог породичног порекла и прављења мог родословног стабла?

На жалост, "Пројекат Растко" не располаже довољним бројем сарадника, ресурсима, ни временом за овакву врсту помоћи. На другој страни, припремамо за објављивање велику групу књига о пореклу насеља и становништва, нарочито са подручја бивше Југославије, што би требало да вам помогне у трагању за својим коренима.

Да ли продајете штампана издања књига која имате на сајту?

За сада - не. Посетите "Расткове" странице у будућности на ову тему. Препоручујемо да погледате српске и стране сајтове који се баве електронском продајом књига.

Имам издавачку кућу и желим да штампам књигу са "Пројекта Растко". Која је процедура?

Ако желите да штампате и продајете књигу где су ауторска права у јавном власништву, онда је довољно да надокнадите Пројекту новчане трошкове око уноса и кориговања књиге. Тај ће новац бити употребљен да се објави следећа књига на "Растку".

Ако желите да штампате и продајете књигу где су ауторска права у личном власништву, обавестите нас и ми ћемо покренути процес за добијање дозволе. Ако добијете дозволу, и у овом случају је потребно да надокнадите Пројекту само основне новчане трошкове око уноса и кориговања књиге.

Ако желите, "Пројекат Растко" вам за скромну надокнаду може испоручити готову припрему за књигу у облику рачунарског фајла, припреме на паусу или на филму. Тај ће новац такође бити употребљен да се објаве нове књиге на "Растку".

Да ли ће коришћење "Пројекта Растко" бити увек бесплатно?

То не зависи од нас, али чинимо све да тако остане. Трудићемо се да коришћење "Расткових "књига и текстова буде бесплатно за све, али ако не буде други начин да библиотека опстане онда ћемо бити присиљени да уведемо добровољну или обавезну претплату.

Да ли ће "Пројекат Растко" бити расејаван и на компакт-дисковима?

Да. Знаћете унапред о томе.


О САДРЖАЈУ "РАСТКА"

Зашто је објављена ова, а не она књига? Када ће те објавити моју омиљену књигу?

Објављивање књиге на "Растку" зависи од многих фактора, пре свега од важности књиге, расположивог новца, времена и људи, као и од тога у ком смо облику добили материјал (на папиру или већ делимично дигитализован). То је и разлог зашто су неке библиотеке на "Растку" огромне а неке (за сада) малене. За ове прве се нашао неко ко је био расположен да одвоји време и средства да их уради, а за друге се још чека.

Зашто је овај превод лош?

Ми не одговарамо за квалитет превода. Наша мисија је да објавимо постојећи садржај онако како је доступан. Ми немамо ресурсе за ново превођење нити лекторишемо већ објављене преводе.

Приметио сам грешке у тексту, мртве линкове, итд. Да вам јавим?

Јавите! Најбоље је да нам пошаљете линк са том страном и опишете проблем. Хвала унапред.

Приметио сам да многе књиге и чланци са покрајинских средишта још нису улинковани на главне индексе. Намеравате ли то?

Наравно, тај процес је управо у току.


ВЕРА, НАЦИЈА, ПОЛИТИКА И СЛИЧНО

Зашто не признајете црногорску нацију?

Комплексно питање, али погрешно постављено. У модерном социолошком смислу, "црногорска нација" коју чини популација државе Црне Горе (њени грађани) заиста постоји. Њу чине грађани следећих група: Срби као већински народ, националне мањине Албанци и Хрвати, те друге етнокултурне и друштвене групе, без обзира како се изјашњавале.

Ако питате да ли постоји "црногорски народ" или "црногорски језик" одговор је - не постоји, јер је реч о српском становништву и његовом језику на подручју тзв. Старе Црне Горе. Са распадом Титове Југославије пропала је и већина идеолошких експеримената Коминтерне попут овог, уведених код нас 1945, и несталих после мање од пола века.

Нису сви Срби православни хришћани, већ има и муслимана, католика, протестаната, будиста, атеиста и других... Да ли ћете објављивати и материјале других учења?

Хоћемо. Разлог што је то сада чињено у мањој мери је, између осталог, што су оснивачи пројекта већином православни хришћани и објављивали су оно што најбоље познају. У блиској будућности ће бити објављивани и материјали који се тичу других хришћанских деноминација (пре свега католичке и протестантске) као и списи о исламу. Углавном, потребно је да уреднички тим чине стручњаци који бирају и приређују релевантан материјал, као и неопходна средства за објављивање.

Да ли ћете објављивати материјале етничких мањина које живе заједно са Србима?

Да. Већ се ради на томе да се у блиској будућности отворе библиотеке о култури и традицији етничких мањина у Србији: Мађара, Румуна, Албанаца, Рома-Цигана, Русина, Словака, Немаца, Јевреја, Јермена и других. Неке од тих библиотека ће бити отворене већ следеће године.

Зашто сте понекад исполитизовани и да ли је то пропаганда?

Жао нам је ако сте стекли такав утисак. "Пројекат Растко" је основан у тешким временима рата и цивилизацијских и друштвених ломова. Неминовно смо неке ствари објављивали као (свесну или несвесну) реакцију на догађаје око нас, што се саговорницима супротног мишљења може учинити прејаким. Трудимо се да задржимо трезвен приступ у трагању за истином и жалимо ако смо било кога (нехотице) збунили. Наша мисија је да сведочимо, схватајући све мане и врлине те позиције.

Зашто се трудите да објављујете (баш) све ћирилицом?

Ћирилица је данас стандардно писмо српске културе, у оквиру једног великог цивилизацијског ареала који чини значајни део европске цивилизације. Непридржавање овог једноставног и основног културног начела, ставља сваки подухват који жели да буде део српске културе у категорију - неписмености. За социолингвистички аспект овог питања погледајте страну Српски језик и писмо у XXI веку.

Зашто се трудите да објављујете већину ствари и латиницом?

То је добронамерно помагало да корисници из иностранства (или они који не знају ћирилицу) могу несметано да користе књигу или текст који их занима, или да се бар основно обавесте о издању, макар и не знали српски језик. (Постоје и изузеци - библиотеке посвећене ћириличним културама - бугарско-српска, украјинско-српска, руско-српска, где то начело не оправдава дуплиране трошкове и ресурсе.)

Приметио сам да неки садржаји на српском језику још немају ћириличну верзију. Шта ће бити са тим?

Радимо на томе да и ти садржаји ускоро добију ћириличну верзију.


© 1997-2003 - Пројекат Растко; Технологије, издаваштво и агенција Јанус; Научно друштво за словенске уметности и културе; носиоци ауторских права. Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтеве кликните овде.

Промена писма | Новости | О пројекту | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]