|
 |
        
|
|
|
Електронско издање:
|
Штампано издање: Издавачи Уредник:
Милисав Савић
|
Уређивачки одбор едиције Стара српска књижевност
Димитрије Богдановић (1930-1986)
Ирена Грицкат
Милорад Бурић
Радмила Маринковић
Милорад Павић
Милисав Савић
Биљана Јовановић-Стипчевић
Желео бих да изразим захвалност Оливери Недић и Вишеславу Симићу за помоћ у превођењу коментара и увода за ово издање, као и Мири Петровић за превод коментара и увода за књигу Данило: Житија, Службе, која је овој претходила.
Гордон Мак Данијел
Милутин ослепљује сипа и шаље га у Цариград. Дечански се враћа. Постаје краљ и ради с Данилом. Избор Данила за архиепископа. Борба са бугарским царем Михаилом. Борба са Византинцима. Спремање за смрт и зидање Дечана. Борба са сином. Смрт.
Увод. Данило га круни за владара. Борба са Византинцима. Борба са угарским краљем Карлом.
Увод. Детињство. Милутин узима Данила к себи. Прима монашки чин. Јевстатије Први зове Данила, производи га у презвитера. Данило изабран за игумана Хиландара. Нападаји на Св. Гору и Хиландар. Данило одлази у Кареју. Милутин Бањску поверава Данилу. Данило се враћа у Хиландар. Постаје епископ хумски. Враћа се опет у Св. Гору, али постаје архиепископ. Данилова градња у Пећи. Обнова Жиче. Остала дела. Смрт.
Ово издање Данилових настављача представља њихово целокупно данас познато дело, а приредио га је проф. др Гордон Мак Данијел са универзитета у Болдеру, Колорадо (САД).
Дела настављача пренета су овде на савремени српски језик са српскословенског, на којем су написана. Превод је Лазара Мирковића, објављен први пут у књизи Животи краљева и архиепископа. српских, Српска књижевна задруга, Београд 1935, са предговором Николе Радојчића. У овом издању има неких одступања од Мирковићевог превода, и то у презентацији. Све ознаке библијских цитата извучене су из текста и дате у посебном додатку. У односу на параграфе, дијалог, монолог и црквену поезију, примењен је савременији приступ.
Ниједан од оригиналних рукописа зборника житија није сачуван. Најранији сачувани преписи потичу из касног XV и раног XVI века. Дела Данилових настављача налазимо само у преписима или целокупног зборника или зборника житија архиепископа. О расправи рукописне традиције види Г. Мак Данијел, "Прилози за историју Живота краљева и архиепископа српских од Данила II", Прилози за КЈИФ, 1980 (1984), 42-52.
1. Најранији потпуни текст налазимо у рукопису из 1553, написаном у Милешеви и пренетом одмах у Хиландар, где је остао до краја XIX века; сада се налази у САНУ (сиг. А 14509). Овај рукопис био је извор других преписа: потпуног преписа из 1763, за Јована Рајића (Библиотека Патријаршије, 45), другог потпуног преписа из 1780 (Библиотека Патријаршије, 51).
2. Два преписа настала у Молдавији садрже све осим Живота архиепископа Данила Другог. Један се до Другог светског рата налазио у Љвову (Универз. библ., 198 111/1. А. 12/). Датован је у средину XIV века. Сада се налази у Варшавској народној библиотеци (акс. 10780). Други препис је из 1567. и смештен је у манастиру Сучевици, Румунија (17/421).
3. Животи архиепископа (до десетог реда на страни 330 Даничићевог издања) јављају се у кодексу насталом између 1751. и 1760. у Студеници, сада у Националној и свеучилишној библиотеци у Загребу (сиг. Р4186). То је такозвани Милојевићев рукопис који, уз то, садржи и делове Студеничког типика (види Свети Сава, Сабрани списи, Београд 1986, стр. 150).
ЗРВИ - Зборник радова Византолошког института
КЈИФ - Књижевност, језик, историја и фолклор
ЛМС - Летопис Матице српске
САН - Српска академија наука
СУД - Српско учено друштво
Историја
/ Људи / Духовност / Храмови
/ Уметност / Везе
Насловна / Промена
писма
Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска и ТИА Јанус се захваљују свим институцијама и појединцима који су помогли прављење овог сајта и електронске библиотеке.
© 2001. Ауторска права на појединачне елементе сајта задржавају њихови аутори и власници, а на целину ТИА Јанус. Умножавање материјала без дозволе није дозвољено.
Данилови
настављачи