Игуман Макарије и епископ рашко-призренски Павле

Напасти Шиптара на Дечане и Гориоч 1967-1968. (извештаји)

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Управа манастира Дечана - Епархији Призрен

Бр. 12, 13. II 1967. у Дечанима

Управи манастира част је, са великим негодовањем, известити следеће:

Дана 11. II 1967. г. код старешине манастира дошао је чиновник Шумске управе из Дечана и саопштио да грађу (у манастирској шуми) не сечемо, јер није знао да је [већ] посечена, говорећи да су сељаци села Дечана поднели тужбу тврдећи да је садашња шума манастирска одувек била њихова. Ја нисам пристао да послушам чиновника и покушаћу да грађу пренесем у економију.

Психоза од стране Шиптара је кудикамо гора него за време окупације, а жеља за пљачком не оставља их никада. Коловођа свега тога је бивши војводин наследник Али Љан из Дечана којег је Њ. Светост (Патријарх) одликовао златним прстеном. Апетит на шуму отворио им се јер би зарадили огромне паре будући да је шума првокласна.

Поред решења Секретаријата (за послове финансија АКМО бр. 03-1630/58) о манастирској шуми, у нашим немоћним рукама имамо још моћније доказе, да данашња манастирска шума никада није била својина сељака из Дечана. То је утврдила нарочита комисија 1929. г. и село Дечани послали су свога пуномоћника Рамадан Усена, који је показао границе манастирске шуме, те ни по том основу они не могу ништа доказати осим лажи. Шта ћемо да радимо када су на власти Шиптари и покушавају да манастиру онемогуће опстанак.

Извештавајући Вас о овој немилој појави, молим да хитно предузмете мере око спречавања пљачке над манастирском шумом, а ја од своје стране нећу изостати да се борим по цени најгорег. Ако се што јави ново поводом тога питања, одмах ћете бити извештени.

Молим за хитну помоћ од Ваше стране, као и правне савете.

Настојатељ Царске Лавре Високи Дечани Иг[уман] Макарије.

(Архив Синода, ф. III, бр. 1/1967)

Одбор Епархије Ратко-призренске - Верској комисији АП Космета, бр. 162, 28. II 1968.

Од Управе манастира Гориоча добили смо следећи извештај:

„У непосредној близини овог манастира налазила је се шума, својина Шум. газдинства Исток. Како је поменуто Газдинство исекло своју шуму, то су навалили грађани ове околине да секу шуме својине овога манастира. Испрва су секли ноћу, а сада су почели и дању и то тако да чак и са колима долазе, и то десетина и по више људи. Ово је формално уништење шуме овог манастира. Ми смо ишли да бранимо да тако не уништавају, па су нас камењем гађали тако да се нисмо уклонили, главе би нам полупали. Онда смо ишли у Народну милицију више пута, и за неке смо подносили и писмене пријаве, за које смо могли дознати како се зову, о чему се до данас ништа није предузимало, па Вас молимо за Вашу интервенцију да би се ово уништење шуме спречило. До сада смо набројали 300 комада пањева и то све највећа стабла. Како вам је познато да овај манастир нема [земље] до сасвим мало пашњака и то шуме, па ако се ова шума уништи онда ниочему се остаје. Али, и поред материјалне штете има и других важних последица овог уништења, а то су: 1) сам манастир се налази на једном брегу који се полагано одроњава и када се шума уништи, онда шта ће да земљу задржава? 2) Такође и удар јаких ветрова, а како је велико брдо изнад манастира и каменито, то најмањи камен ако се отисне, нема га ништа да заустави. 3) На крају се унакажује природна лепота у околини манастира, који је проглашен за културни споменик".

Достављамо предњи извештај и молимо за хитну интервенцију да се спречи даља сеча манастирске шуме и отвори истрага, да се пронађу кривци за досада посечену шуму и накнади манастиру причињена штета.

У вези са овим слободни смо напоменути да ово није осамљени случај, јер се и шума манастира Девича код Србице, манастира Соколице код Косовске Митровице, манастира Светог Марка код Призрена масовно бесправно сече, а атакира се и на шуму манастира Високих Дечана, о чему смо неколико пута интервенисали код тога Већа.

Ови случајеви наводе нас на помисао да се питамо: шта даје повода последње две године суседима Православних манастира да атакирају на њихову имовину, тј. имовину Српске Православне цркве?!

Председник ЕУ Одбора Епископ рашко-призренски Павле.

(Архив Синода, Син. бр. 1036/1968)