Биографије аутора

Зборник Откривање другог неба: Растко Петровић, Културни центар Београда, Београд 2003, уредници Михајло Пантић и Оливера Стошић, стр. 140.

Радован Поповић, новинар “Политике”, књижевни историчар и писац биографија најзначајнијих српских писаца XX века (Исидора Секулић, Јован Дучић, Милош Црњански, Вељко Петровић, Меша Селимовић, Иво Андрић, Бранко Ћопић, Сретен Марић, Васко Попа, Добрица Ћосић, Милорад Павић, Тодор Манојловић, Бранко Миљковић и други). Биографију Растка Петровића објавио је у два издања (прво1986; друго, проширено, 2002).

Бојан Јовић, научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду. Бави се проучавањем европског контекста међуратне српске књижевности. Објавио је шездесетак радова везаних за ту област, као и за проучавање поетичких одлика српске поезије и прозе XX века и разматрање општих теоријских питања истраживања књижевности.

Гојко Тешић, књижевни историчар, књижевни критичар и уредник неколико издавачких едиција, ревија и алманаха. Запослен у Институту за књижевност и уметност у Београду. Бави се истраживањем релација српске међуратне и бивших југословенских књижевности, са акцентом на авангарди. Такође истражује стваралаштво идеолошки проскрибованих писаца српске књижевности.

Бранко Алексић, песник и есејиста, докторирао на Универзитету Париз-VIII, Француска. Објавио је неколико компаративних студија, антологија и зборника из области француског и српског надреализма, у Београду и Паризу. Уредио је мноштво темата о српском надреализму и надреалистима уопште, у бројним француским часописима.

Јасна Јованов, кустос-управник у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду. Бави се ликовном критиком, историјом и теоријом уметности, писањем ТВ сценарија са темама из области историје уметности, као и савремених уметничких пракси. Преводи стручне текстове и белетристику. Њена посебна област интересовања је српска ликовна уметност прве половине XX века, пре свега гранична подручја у модерној уметности (дадаизам, симболизам).

Миланка Тодић, ванредни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Аутор је неколико књига посвећених историји и теорији српске фотографије. Организовала је више студијских, монографских и гостујућих изложби у земљи и иностранству, а учествовала је и на многим страним и домаћим стручним скуповима и симпозијумима посвећеним феноменима визуелних уметности XIX и XX века.

Дејан Сретеновић, главни кустос Музеја савремене уметности и председник Издавачког савета Центра за савремену уметност-Београд где уређује и едицију Virco посвећену дигиталној култури и новим медијима. Подручје његових истраживања обухвата савремену уметничку праксу и визуелне репрезентације, нове медије и културне технологије, политике идентитета и умрежавања.

Татјана Росић, истраживач-сарадник у Институту за књижевност и уметност у Београду. Предаје у Центру за женске студије и на Алтернативној едукативној мрежи у Београду. Бави се књижевном критиком, теоријом и историјом књижевности са посебним акцентом на феноменима постмодерног у оквиру књижевних истраживања, и студијама културе и рода. Објавила је две књиге и велики број есеја и студија.

Михајло Пантић, савремени српски писац, књижевни критичар и универзитетски професор. Предаје Историју српске књижевности и Креативно писање на београдском Филолошком факултету. До сада је објавио 25 књига (приповетке, есеји, студије, антологије), а приче су му преведене на 15 светских језика.