Слободан Шкеровић

Вампирски капричо: приказ романа „Огледало за Вампира“ Адријана Сарајлије

Извор: Арт-анима

Мали, несрећни Едуардо, мален због своје несреће а несрећан због своје маленкости, упркос недаћама и хендикепу, на нејаким крилима свог сна, доживљава авантуре достојне Ђакома Казанове, Маркиза де Сада и Карлоса Кастанеде. Незадовољан животом медиокритета, наставник историје опседнут откривањем мрачних тајни историјских догађаја, уверен у постојање вампира, зомбија и других злослутних бића и сила које управљају њима, препушта се својој страсти и одлази из „куће с огледалима“, која његову не баш сасвим аријевску мајку чувају од урока пролазности и старења.

Они који су већ читали приче Адријана Сарајлије, знају да је стереотипно бављење уобичајеним темама код њега превазиђено и да је он својом лаком руком отворио многе нове двери које воде у тамне области хорора, спекулативне фикције и научне фантастике, враћајући у већ добрано исцрпљену и монотону жанровску сцену свежину и изазов нових садржаја и метода приповедања.

Огледало за вампира је стилски изузетно уравнотежена књига, а динамика приповедања од самог почетка подиже читаоца, не само крилима Едуарда Ласнера, већ и опојним, живописним чарима Бразила, кроз чије џунгле и велеграде ће га провозати, као кроз луна-парк, остављајући му тек толико времена да удахне мало ваздуха и подврисне од узбуђења.

Изузетно богата, егзотична и питка сценографија прожета је карневалски необузданим хумором којим проговарају Сарајлијине гротеске. У овом роману-првенцу, дошла је до пуног изражаја елоквентност, проницљивост и мајсторска режија Адријана Сарајлије. Смешна страна вампирског света, силовито се судара с мрачном и окрутном стварношћу Бразила телесних страсти и њима следствених бизарних модуса вивенди, водећи до распрскавања људских форми у бића џунгле друге врсте, убитачније и непредвидивије од оне стварне Амазоније.

Змајево јаје, које је Адријан Сарајлија разбио, излегло је галерију ликова који би се одлично уклопили у амбијент модерног стрипа. И сам начин приповедања сличи медију који је у овом тренутку вероватно најквалификованији да изрази планетарно лудило „чулне интелигенције“, њему својствену иконографију, мотивације и вредносне системе. Кадрирање епизода, визуелни ефекти и слајд-фокусирање, кратки и ефектни дијалози, немилосрдни резови аутора који не показује ни трунку самилости према својим створењима.

Пред читаоцем се одвија равеловски болеро енергетских пакета који неочекивано пробијају из „колајдера“ колективног подсвесног. Уколико нисте знали шта је то Пандорино јаје, сада имате прилику да мало промислите о томе, јер Адријан Сарајлија спремно извлачи на видело отровну мућку која дави и гуши, бљује и уједа, ејакулира и боли док зараста.

Када се, овако, све сагледа на једном месту, још од Раблеових и Сервантесових времена, преко Игоовог гаргојла Богородичине цркве, до Флемингових технолошких иновација упакованих у класични шпијунски варијете, уметност фантазијске авантуре опстаје као медијум погодан за вивисекцију личности која чини само једну ствар – представља дух свог времена. Едуардо Ласнер је у себе примио, и с другим ликовима поделио, све оне карактерне црте које красе личност палу под утицај свеприсутне поп-културе. А данашња поп-култура је племе изрођених и инцестоидно оплођених жанрова, химера и боргова, налик на примордијалну чорбу која је пре милијарду година живела и дисала јединственим пулсом.

Чудно је и необично да један вампир – виртуални вампир – али то само значи стварни вампир, доспева у врх савремене књижевне продукције као одговарајући тип препаковане људскости, као постмодерна карикатура реализма који се разбио у парампарчад падом с великих висина. Неограничене самоуверености и заноса, модерни хуманизам скрљао се крајем 20. века, изгорео у величанственом пожару и претворио у дим-чаролију Холивуда, тамо где мудрост једва опстаје као ретке пахуљице узлетелог жара у гару свеопштег неморала.

Будући да Огледало за вампира нуди наизглед нерешиву загонетку у погледу своје жанровске припадности, ваљало би застати и озбиљније се загледати у сопствено огледало и запитати се: је ли наша жеђ за неодољивим полетом задовољена овим маестралним сликањем густим бојама с разнобојне палете Адријана Сарајлије?

На Растку објављено: 2012-04-30
Датум последње измене: 2012-04-30 22:54:16
 

Пројекат Растко / Књижевност / Слободан Шкеровић