Добривоје Јевтић

О, види је, Овидије

НИШТА ЈЕ МАТЕРИЈАЛ
за нашу кућу
у којој је предвиђено
само дисање

дах у дах



ВИДИМ ТИ НАКИТЕ

То су украси годишњих доба
променљиви
и вечни

То су геометрије
у свом детињству

Тамне и чисте речи
у предворју песме

Видим твоје наките
ти си невидљива



СТАВЉАЛА СИ ПРСТЕН
за излазак
у град
– међу људе
и ствари

Једном си га ставила
и изашла у башту

Да ли си била расејана
или
напротив
баш прибрана



ТВОЈИ НАКИТИ
коврџају промају

и

из ваздуха
испијају боје



БИРАНА КОЖА
основ је
и повод
да се поглед веже
за место
где царује дугме




СВИЛА ЗНА
старе приче

А дугме

да је замена за Мудрост
Закон



НАСПРАМ СВИЛЕ
ебановине

шириш несташицу
из познатих разлога:

ведрина
и снег


ОСЕЋАЈ СВИЛЕ
за равнотежу
увежбан је на двору
и у колиби

Ослони образ
и наћи ћеш се
у побуни цветова



ОСЕЋАЈ СВИЛЕ
за равнотежу
увежбан је
уз помоћ поветарца

Ослони образ
и наћи ћеш се
у вртлогу опречних жеља


ДА ЛИ ЈЕ СВИЛА ПОТОНУЛА
у тебе
или си ти потонула
у свилу


ТЕКСТИЛ
– у љубавном троуглу
увек је
онај трећи

Први пут објављено у „Савременику“ бр. 146-147-148, 2007. и у Алманаху „Демон сигнализма“, 2007.