Мирољуб Тодоровић

Духовност трећег миленијума

(Изложба печата Андреја Тишме у „Срећној галерији“ Студентског културног центра у Београду).

Мултимедијални уметник Андреј Тишма (1952), у међународним оквирима, после Марине Абрамовић, свакако је наш најистакнутији перформер. Ликовну академију завршио је у Прагу 1976, а своју уметничку активност наставио у Новом Саду, где живи и ради. До сада је имао више десетина самосталних, а излагао је на преко пет стотина колективних изложби у четрдесет земаља света.

Тишмин стваралачки лик био би непотпун ако не бисмо нагласили још да се бави конкретном поезијом, фотографијом, електрографиком и видео артом. Као тумач уметности и есејиста (стални је ликовни критичар новосадског „Дневника“) исказао се у књизи „Друге те(рит)орије“ (1992), публиковао је три, у иностранству запажене монографије: „Приватни живот“ (1986), „Природа даје“ (1992) и „Fax HeART“ (1995).

Да границе између различитих уметности и језика нису непремостиве доказује нам овај свестрани стваралац чињеницом да је под псеудонимом Андреј Живор објавио једанаест књига поезије и прозе, од којих чак неколико на енглеском и португалском језику.

У „Срећној галерији“ СКЦ-а у Београду Тишма нам се представио уметношћу печата (Rubber Stamp Art), једном од подврста веома комплексног и разгранатог мејл-арта, покрета који последњих три деценије суверено влада међународном алтернативном креативном сценом.

На ретроспективи у „Срећној галерији“ поред циклуса са чисто уметничким, естетичким порукама као што су „(Спи)ритуали“, „Еротика“, „Уметност сусрета“, уочавамо и циклусе „Текстуалне поруке“ и посебно „Ембарго арт“ где доминирају социјалне и етичке теме. Тишма се својевремено веома ангажовао против санкција наметнутих нашој земљи. Креирао је низ печата (порука) и оштро полемисао са неким америчким уметницима који нису имали разумевања за његове акције овакве врсте.

Објашњавајући једном приликом своје „(Спи)ритуале“, овај стваралац је

устврдио да су они покушај преношења духа на разне ликовно незанимљиве предмете и материјале. „Акције изводим у природи шаљући своју позитивну духовност околном свету“, закључује Тишма.  

(Објављено у листу „Политика“, Београд, 12. VII 1997).