Мирољуб Тодоровић

Сигнализам — уметност трећег миленијума

Неоавангардни стваралачки покрет сигнализам траје, ево, већ више од три деценије. Предвиђали су му крај неколико пута: они којима је сметао, који су од њега зазирали, па чак и они који су га тумачили и већ га смештали у књижевну историју. Сигнализам се показао много жилавијим и виталнијим него што се то могло предвидети.

У овом нашем покрету деловало је више десетина песника, прозних писаца, ликовних и мултимедијалних уметника различитог профила и генерација. Потребно је само завирити у часопис Сигнал, зборнике, изложбене каталоге и антологије сигнализма. И, како рече наш немачки пријатељ и дугогодишњи сарадник Клаус Грох, „Одавно се већ догодила смена генерација. Часопис Сигнал је старији од једне генерације“. Кроз сигнализам су, заправо, прошле три генерације стваралаца. Она прва, формирана крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, своју афирмацију, како у нашој култури а можда још више ван њених граница, стицала је делујући најпре преко интернационалне ревије Сигнал. За другу генерацију, која ствара крајем седамдесетих и током осамдесетих година, пресуднији су били зборници, објављивања у нашим и страним часописима, изложбе с богатим каталозима у којима су се могли видети и читати сигналистички радови.

Средином деведесетих година „као Феникс из пепела“ поново се рађа ревија Сигнал око које се, поред ранијих чланова покрета и великог броја пријатеља и сарадника из иностранства, окупља и група млађих неоавангардних уметника. Овај „нови крвоток сигнализма“ (Андреј Тишма), учинио је да наш покрет добије на полету и постане делатан и оперативан као никада до тада. У агоничком прегнућу млађи сигналисти остварују незаобилазне уметничке резултате. Поред поезије успешно се експериментише и у прози, креирају разноврсна интермедијална дела, укључује у компјутерску Интернет мрежу, објављују програми и манифести којима се проширују и продубљују првородна начела сигнализма. Посебна пажња поклања се језику: „Мора се копати у језику. Дубоко. Вршити притисак на језик“ (Илија Бакић, Звонко Сарић).

Електронска цивилизација, о којој се у сигнализму визионарски размишљало и говорило још шездесетих година прошлог столећа, освојила је данас читав планетарни простор и иницирала нове изворе уметности, нове стваралачке инструменте и нове уметничке облике. Наш покрет је спремно дочекао 21. век. Једном приликом, пре више година, изјавио сам да смо ми семе будуће планетарне и космичке уметности која ће се творити новим стваралачким средствима имагинативним преплитањем и мешањем разноврсних интермедијалних облика и уметничких дисциплина. Сада, 2002. године, када смо чудесним, интерактивним Интернетом обујмили (премрежили) читаву планету начинивши од ње јединствену креативну лабораторију, могу још смелије да кажем да ће уметност новог века, па, чак можда и читавог трећег миленијума бити уметност сигнализма.