Слободан Шкеровић

Смрт паперја

Никога нема.
Слећу јата.
Глас издајник,
смрт паперја.
Опасна је светлост,
Тамна.

Крочи окомито, из лотоса.
Цвет цвета.
Јесу ли срасла доба,
ко врана враџба,
у тектонски склад?

Под прагом Сунца,
вејовним
сурови пој црвендаћа.
Слеп пој, чежњива граја.

У нехају
чаши седефа
бубњају даха
У мрском еху живљења,
тлак, и тишина.

Слути пизму
жедну, одурну кашу
с иверјем грчи.
И мрзи азурна мора
сите псине
наказе жлезда.

У сувенирницама
на упљуваним зидовима
лој и плева.

Груни у таму, халогени.
Прозли поглед у светлу тачку.
Пруге тела бљеском боја:
Дивљa букти опатица.

Пали у глиб, мајстори зла
и лепота
Слатки лед, неспокој.
Прсни вене,
у тамна дворишта.

Види наготу,
тешке метале
заносних боја.
Црна зрна пиринча
крцкави жар.

Млитава бразда у сну,
смрт нацифрана
Двер тмурна
раздваја хладни свет.
У крошњама шибовим
гној и трава.

Гневна роса, ливада.
Црне гране.
И јата, јата.

Гле, смрт најављују
а смрт је прошла.
И урла изнова,
чисти равницу вихора.
Где су путеви, куће,
индустрија?
Камени первази
прашњави, снегови?

Све је у рентгенском диму
бебе хедонизма
пигмент у торпору
и танко тело укљештено у мрак.

Све је јарки цинобер
опиљак струна
згужвана линија графита.

Сипка лица таласâ
авет јуродива.

И мора бљеште непријатељска
иза гаравих гребена
у светлацима пурпурног звука.

Све је у костима ума
читав свет, круг
кружница.

Баршун одуван у
шпицеве гора
у лишаје скерлетне

Сенке у зазидане
груди

У нервима сви су ту
у очима густа скрама
у стисак усамљена

И анима празна животворна
у шупљем соку жеравице,
давна помам скрита

Планета мртва
врело гуша,
кљунова, тетива

Гле, у недан
угломер црн копа
размере ниске
бисерја

Кораци у равне струге
табани путеви
кисли...
и нехајна
танка мрена

У црне хаљине древне
беласа зуб кротак;
сâм у слику
по глаткој струји реке
И небом струје беле
утоке небеса
бело крило у орла
у круговима
црним маскарама

И не говори авети
дивља зеница
зеленогрким пелином.
Ван земље у распоре
гриву диже
из уроте ватра


Гонг свира мокре
налете ветра,
танка линија трубе
у калдери
Све је разорено у
мисли

крици у дивљини

Све је у сплету слезу
маски врага,
Густа боја и паста
жуте скице јарма
Два света у капљама,
трсци;
Пут шикља, плине
укруг житка

Пада на мале прсте
хладна пена

Мирна бди смрт
крај влажних листа.
Лица устављена
у покрету леда
мирна лица, у спокоју
изгорелих боја.


Струна венâ
Жеђ мозга.
Глеђ у парализи

И уништен у крвотоку
празни јек живота:
Ти ниси одговоран
гомилању ствари
Бол људи у дажду
губилишту стена

Сањај, о сањај
о топлој руци
греха

Живи у Сунцу, не ходи
Земљом
Ограда црвених пера
ко пламенови
Потрошни су снови
у молитви,
љубав у чежњи,
Крочи сам из цвета

Погледај у се
дворци пусти
Док дим мине
страшна вест тишине

Све је згасло
на крају опоро,
просут блуз
залутали рају

Хули у духу
подај се лету
Празан је вид
празна је жеља

Ко прах и пепео,
пресечених веза
у ватри магновења

Овде је досегла песма
ко остри мач
овде је вечна смрт
посечена

Тамни бубњаји
између слова
тамна крв живота

И као што рокенрол
све витопери
све се љуља
и ништа није


Црна лепота
црна врата
у силу мрака

Све сам био
смрт беше слађа
тајанствена,
празнина