Стефан Првовенчани: Сабрани списи

Повеља о пријатељству и трговини са Дубровником

Оригинал се чува у Државном архиву у Дубровнику. Текст је исписан на пергаменту (формат 11,8 x 21 см) уставом, у 13 редака. На полеђини је натпис Stephanus. Сачуван је остатак печата, на врпци од белих нити. Печат је од смеђег воска. Постоје и два стара латинска превода текста ове повеље. Оба су исписана на пергаменту. Један се чува у дубровачком архиву, уз оригинал, други у Бечу. Подаци о повељи и преводима узети су из рукописа Српског дипломатара, I, који су припремали Владимир Мошин, Душан Синдик и Сима Ћирковић.

У име оца и сина и светога Духа ја, велики жупан Стефан, са својом децом, кунем се кнезу дубровачком Жану Дандолу и свој општини града Дубровника у Бога и Свету Богородицу и у часни и животворећи крст Господњи, и у света јеванђеља и у светих дванаест апостола и у светих четрдесет мученика и у 318 светих отаца. Кунем вам се без икакве обмане да сам вам пријатељ ја и моја деца, док сте искрени.

И ако неки ваш непријатељ пребегне у моју земљу, да вам га дам ако ће вам што напакостити из моје земље.

И да иду ваши људи по мојој земљи са робом без икакве бојазни, и да им не буде никаквог насиља, него да продају и купују слободно, а оно што је по закону трговачком у мојој земљи да ми дају.

И да не гони Србин Влаха без суда, него ако се учини неправда између Града и моје земље, да се састају судије где је по закону и да пресуђују а да не буде насилног одузимања имовине.⁽¹⁾

Ако ли ово преступим, да ми Бог суди и Света Богородица.

КОМЕНТАРИ

1. А да не буде насилног одузимања имовине - На српскословенском ово место гласи: a da ne izma; у латинском преводу: et ut non fiani pressalia. Ово место превели смо руководећи се тумачењем Теодора Тарановског. По овом историчару српског права, у средњем веку примењиване су репресалије против странаца, наиме појединци су самовласно странцу одузимали имовину (Теодор Тарановски, Историја српског права у немањићкој држави, I део: Историја државног права, Београд, 1931, стр. 112).