|
|
 |
Sebastian AdankoNew YorkerPodigao je glavu i onjušio vazduh. Vetar je do njega donosio miris divljači. Usta su mu se punila pljuvačkom pri samoj pomisli na sočan komad mesa. Osetio je kako mu dlake na leđima drhture dok je sanjario o hrani. Ponovo je spustio glavu i nastavio da pretura među granjem koje se nalazilo razbacano svuda naokolo. Znao je da ako ne pronađe prutove koji bi bili dovoljno pravi za pravljenje strela, nikad ne bi video ni delić svih tih maštarija koje su mu obuzimale um svaki put kada bi osetio miris bivola, i pri tom zamislio kako ga dere i kida najsočnije komade mesa sa životinje. Posle kraćeg preturanja potraga mu je urodila plodom. Imao je osam ravnih prutova. Izvukao je iz vreće koja mu je visila o boku šiljat kamen koji je koristio za oštrenje vrhova strela. Seo je i prionuo na posao. Malo kasnije, njegovo ožiljcima izbrazdano, dlakavo lice se osmehnulo. Obavio je uspešan posao. Upropastio je samo dva štapa, dok su ostali sada pripadali njegovom lovnom arsenalu. Skinuo je luk s ramena i spustio se na zemlju. Prislonio je uvo na tlo i pažljivo osluškivao. Ništa. To je značilo da bivoli ne mrdaju. Polako je krenuo prema udaljenoj čistini, prateći miris životinja. Istovremeno se prilagođavao i smeru iz koga je vetar duvao, da životinje ne bi prerano namirisale smrad njegovoga tela, pokrivenog višenedeljnim naslagama znoja. Puzao je sve brže i brže, približavajući se izvoru mirisa. Najednom, ispred njega se pojavi čistina. Dvadesetak metara od mesta na kojem se skrivao, stajalo je omanje krdo bivola, mirno pasući dlakave izdanke biljaka koje su rasle svuda naokolo. Pažljivo je zategao luk i nanišanio pravo među oči jednoj od manjih životinja. Naglim trzajem otpusti tetivu i strela polete pravo na mesto na koje je i ciljao. Životinja pade na tlo, ispustivši pri tom zvuk nalih na uzdah. Ostatak krda se sakupio u gomilu i potrčao ka šumarku, koji se nalazio nedaleko od njega. Ispravio se i namestio novu strelu, spreman da brani svoj plen od drugih grabljivica. Ponovo je izvadio kamen iz vreće i procenivši količinu koju bi mogao da ponese u skrovište počeo da odseca ostatak životinje. Odsekao je oba buta i deo leđa, i nakon kraćeg odmora ih zabacio na leđa i oprezno krenuo prema kamenom polju koje mu je sluzilo kao skrovište. Provukao se nesmetano kroz polje visoke trave i ustrelivši jednu izbezumljenu hijenu ubrzanim korakom pređe preko poslednje čistine koja ga je odvajala od kamenog polja. Veća izbočenja koja su se videla u sredini polja je poznavao, ali mu je put kojim je ovaj put išao bio potpuna nepoznanica. Ovo je bio prvi put da se vraća na polje sa ove strane. Zagazivši kroz dublju travu oseti kako mu nešto razdire stopalo. Bacio je meso sa ramena i razgrnuo travu. U njoj je ležala nekakva tvrda crvenkasta materija, potpuno iskrzana. U naletu besa, on dograbi jednu poveću granu koja je ležala u blizini, i nekontrolisano poče da lupa po tabli na kojoj je rđom izjedenim slovima pisalo: "Dobro došli u New York"... // Projekat Rastko / Knjizevnost / Srpska fantastika // |