|
|
 |
Sebastian AdankoGreškaBilo mu je lepo. Nebrojeno mnogo godina su se njegovi pratioci vrteli oko njega. Bilo je tu četvoro giganata od gasa, šest malih kamenčića i mnoštvo neobičnih, sićušnih gromada koje su sve letele oko njega. Međutim, idilu kao što je ta, nešto je moralo kad-tad da prekine. Pojavilo se polako, na trećem kamenom pratiocu. Isprva tek slabašni nagoveštaj smetnji, koji se eksponencijalno pojačavao sa prolaskom vremena. Pokušavao je da misli, ali ga je sve više i više ometalo. Usmerio je svoje mentalne tokove ka trećem pratiocu, ispitujući vrstu smetnje. Otkrio je da potiče od zanemarljivo male količine nestabilnih ugljeničnih jedinjenja. Rešenje je bilo jednostavno. Ugljenična jedinjenja tog tipa ne podnose veliku temperaturu. Pojačao je izlaz usmeren ka trećem pratiocu, uništavajući smetnju. Misli su mu na trenutak bljesnule sa davno zaboravljenom jasnoćom. Međutim, trajalo je samo trenutak, nakon koga je usledila tama. Snažan osećaj razočaranja je prostrujao kroz sto milijardi jedinica praćen snažnim osećajem besa i želje za osvetom. Ponovo je jedna od beznačajnih jedinica zaustavila razvoj projekta. Uništena je trenutnim prekidom njenih mentalnih procesa. Istovremeno,na jednom drugom kamenu, projekat je ponovo započet. I dok su spiralni kraci Mlečnog puta lagano rotirali, za čovečanstvo više nije bilo nade. Međutim,negde drugde,na nekom drugom svetu, eksperiment je ponovo počinjao, s nadom u to, da će sunce tog drugog sveta izdržati dovoljno dugo da ta nova rasa ispuni Cilj. // Projekat Rastko / Knjizevnost / Srpska fantastika // |